Roze pištolj sanjala sam roze pištolj tvoje žene jutros si došao da mi napraviš doručak koji više nikada neću jesti danas ćemo planirati putovanja na koja nećemo otići uveče ćeš reći da me voliš a ja ću maštati o tvom najboljem drugu
Cikloni na Novom Beogradu uz cikluse crvenokose devojke razbila sam ploču uz koju smo juče vodili ljubav o tvoju neobrijanu glavu pogledao si me umorno okrenuo se na drugu stranu i zamolio da zaključam videla sam svoje čukljeve izbacila sve štikle kroz prozor ofarbala se u zeleno postala trava vratio si se sa posla i zapalio cigaretu mira čulo se dugo fiju vetar šapuće a ja, trava, valjam se po asfaltu više se ne vraćam dok vetar ne promeni pravac
Botanička bašta pojavljuješ se dok sam okružena ženama koje jedu cveće da me podsetiš da i dalje želim jo-jo dane na telefonu su ipak poruke drugih opcija do podne me sve prođe, ali podmuklo noćima nalaziš put do cveća
Hipnoterapija dok moje čudovište izigrava princa sa ludom bivšom noćima vrtim scenarija kao najbolja horor producentkinja u mračnoj prostoriji žena mi stavlja slušalice na uši i priča ti si kapetan svog broda ulaziš u sigurnu luku, kapetane vidim crvenokosog pirata koji ostavlja drugi brod da gori pojavljuje se osmeh umesto očekivanih suza
Biografija autorke:
Nada Ćirić, rođena u Loznici 1995. godine. Završila Elektrotehnički fakultet. Radi kao DevOps inženjer. Pesme objavljene u onlajn časopisima za poeziju „Čovjek-časopis” i „Strane”, kao i u „Rukopisima 48”. Voli analognu fotografiju, maštanje o bežanju negde daleko i vozove.
Ilustracije: Pexels