Нишлијка Јованка Бончић Катеринић била је прва жена у историји Немачке која је стекла диплому инжењера. У време када је високо образовање за девојке било луксуз и искорак из друштвених норми, Јованка је решила да упише Архитектонски факултет у Београду, а затим настави са усавршавањем знања у Дармштату, немачком граду науке.
Њене заслуге у области архитектуре су многобројне. Пројектовала је болницу у Деспотовцу, више основних школа у Србији, радила је на реконструкцији Правног факултета у Београду. Ипак, као најзначајнија и највећа дела, издвајају се зграде Педагошког факултета и Ветеринарског факултета у Београду.
Јованкина дела и заслуге у области архитектуре заслужиле су да буду запамћене. Због тога су уметници Стефан Стојановић и Тамара Осмајлић решили да у њеном родном граду осликају мурал са њеним ликом. Симболично, мурал је осликан на згради у којој се налази седиште Друштва архитеката Ниша. Сам процес осликавања трајао је три дана, уз интензиван рад, а свако од уметника пронашао је спојницу са Јованком.
За Стефана је то било родно Врање, где је Јованка Бончић похађала средњу школу ― Гимназију „Бора Станковић”. Како сам уметник каже, због тога му је цео процес осликавања био приснији. Мотив повезаности Тамаре Осмајлић била је архитектура, Јованкина професија, јер у својим цртежима често користи елементе архитектуре.
Уносећи лични моменат у слику, ово двоје уметника оставило је лични печат и начинило дело вредно памћења. Уметници сматрају да су мурали сјајан начин да се очува колективно сећање на знамените личности, посебно жене, које су оставиле траг у историји и времену.
„Има доста скулптура познатих личности за које људи кажу: ‘Нађимо се код те и те скулптуре’. Значајно је када сви људи знају ко је то и колико је значајан тај споменик. Мислим да би тако требало бити и за мурале”, објаснила је Тамара, на шта се надовезао Стефан: „Полако долази до тога да значајне личности буду осликане на фасадама зграда. То је можда мало присније људима, јер се десило нешто огромно и велико у неком ћошку, што мало и заинтригира људе да погледају, а самим тим и нешто ново науче”.
Мурал је настао у оквиру пројекта „Изузетне жене Србије”, који заједнички спроводе Центар за женске студије у Београду, амбасада Холандије у Србији и Црној Гори и Културни центар „Град” из Београда. Ово је пети од десет мурала који ће бити посвећени женама које су оставиле траг у времену.
Пише: Лана Станисављевић