Писаћу ти… (Анђела Ђукић Костић)

Пишем и писаћу ти докле год будем покретала прсте и докле год моја памет и срце буду знали за тебе. Не знам у ком тренутку су се сагласили и дали сигнал да могу гласно изговорити своја осећања, али знам да је тада почела хармонија.

Била је то песма за моју душу. Знала сам да већ постоји прича о платонској љубави, о највећој љубави, али о оваквој љубави не. Сва та лудила и догодовштине оставиш иза себе и решиш да идеш путем искрене љубави, путем „невиности”. Без страха и без предомишљања поделиш љубав. Просто идила љубави, јер сваки дан је испуњен топлим речима, романтичним делима.

А онда ниоткуда дође разочарање, просто се појави. Не знаш да ће ти се свет срушити, али једно не може, а то су стихови, писање ТЕБИ. Једино тако и даље живе наша љубав и наше успомене. Једино тако моју љубав не можеш изгубити. Када би се видео у мојим очима и даље би био безгрешан.

Биографија:

Анђела Ђукић Костић рођена је  27. септембра 2000. године у Зубином Потоку на Косову и Метохији. Похађа студије Српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Косовској Митровици. Љубав према писаној и изговореној речи гаји од основне школе, а тек се пре неколико година, за време карантина, усудила да емоције пренесе на папир. Осим у писању ужива и у природи. Живи у Крагујевцу.