*** Devojčica u meni se guši. Guši je jedna prokleta žena, što u njoj dah je Persefone i krv Penelopina. Devojčica u meni se guši. Guši je Sapfo, a na krst obrnuti Erato razapinje. Devojčica u meni se guši. Guši je Pitija, cepaju je njena proročanstva, a sudbine se, jelte, ne boji. Devojčica u meni se guši. Guši je narav Zevsa i oko Meduze, što na štitu nosi jedan Odisej. Devojčica u meni se guši. Guši je Megera što spava u levoj pretkomori napuklog crnog kamena. Devojčica u meni se guši. Guši je Had i 6 semena nara, a za samo jedno svu bi svoju mladost dala.
*** Da dodirneš telo moje, divlje moje, branjeno je! Da poljubiš usne moje, blago moje, teško ti je! Da sakriješ misli svoje, silno moje, što se roje! Da zaplaču oči moje, zlato moje, što se boje! Da otkrijem tajne svoje, tajno moje, sudbu kroje! Da razumeš reči moje, milo moje, dovoljno je!
*** Sa te slike što govori žudnjom goluždrava ljubav iz strasti se budi, okupana suzom kao nekom slutnjom, ko kurva bestidno naga ti se nudi. Cvrkuće slepa o tajni rođenja, krvavog tela, poput priviđenja u gnezdu bez neba, tu gde dani su noći, gde vreme stoji, a svanuće neće doći. Kljuna gladnog, rumenozlatnog, čeka mrvu da joj tuđin pruži. Zgrčene snage, treperi na visini, čeka prvi grom da je krhku sprži, ili orla, što mahnita u divljini. Ako pak doživi da ugleda svet, ako pak doživi i taj prvi let, nosiće je bure, vetrovi razbijati o stene, na orlove sure bacaće je struje nekrštene. Desi li se da i dalje sanja, da i dalje munje ganja, da i dalje nebeskim valovima plovi, orlovi biće ništa drugo no golubovi.
Bojana Jokić
Naslovna fotografija: Unsplash