Vrč pijanstva Vlasnički list, smrtovnica, grotlo jame što zjapi tebi u lice, čudotvorko moja. Nedostajanje kao lepet krila u praznom stomaku, poznat, nepriznat sin, otac, dete, ljubavnik virtuelni. Kličem ti punim srcem, pamučnim jecajem na falte, kartonska kutijo, vapaju, blefu. Ja sam zveket, ja sam lascivna imenica. Ja sam sve što želiš, iako ostajem ja, ti, visprena iluzijo, nežni ptiću, kolibriću, senko. U fraku magritovskom, izanđao, fin kao posleratna misa stoji srednji prst bunta.
Slava pejotlu Probodena igla krvarila je prste, sulude metafore besmislenog sloga, čekala da tvoje nežnosti zaspe, pa u piru vrelih stihova prizove svog gnevnog Boga. Služili smo u zoru kipove utvara na ražnjevima od žada, šarene glave slatkog šećera umočene u osmehe ljudskog pada. A gde smo? Kuda to idemo? O čemu pišemo dok zjape nam prazne lobanje, prsti crtaju umrtvljeni, jedino plesne mimike slikaju naše neumrle snove? Otvori mi svoj poljubac da uđem u svoju dušu kao u toplo ognjište vestalki, da ugrejem vreme što otiče.
Ana Ubavić