Јована Јанковић, поносна што је члан Трупе Књижевна боемија. Неодвај јој је животна форма. Заувек заљубљена у мирис старих књига. Не верује у категорију времена јер живи у тренутку. Место рођења и пребивалиште – свет идеја.
Пријатељски савет
Сваки дан, записати
цео претходни дан:
тада и тада сам устала
то и то сам јела
онде и овде сам била
причала са овим и оном,
а онда сам тада и тада легла
нисам заспала јер ме муче питања,
па онда редом пиши:
од најпростијег до најтежег
од најбезболнијег до најстрашнијег.
И сваки дан пиши
пиши
пиши,
па за пет година прочитај,
ако немаш одговоре онда
јебига,
написано спали,
па почни из почетка:
тада и тада сам устала,
то и то сам цвеће мирисала…
–
Припадност (овом свету) је произвољна
када прихватимо стварност убијемо део себе.
Део душе која је сањала и маштала
заувек смо одстранили из наше садашњости
али
има један процеп
једна пукотина реалности
мала рупица коју је тешко пронаћи.
Кроз тај мали отвор
цео један свет може да прође
цела једна измишљена особа.
То је ђавоље тежак посао, јер
када слепац покуша да увуче конац у иглу
безброј пута ће искусити неуспех
али
ако једном убоде у праву тачку
цео један свет може да сашије.
Сашиће себи нове очи
ново име
нову сврху
нову идеју
нове снове.
