Akcioni ratni film „1917” govori o snazi čoveka i užasima rata. Zajedno sa junacima krećemo se kroz blatnjave terene pune rovova i leševa ka jednom plemenitom cilju. Njihova misija je da stignu do svitanja i spasu više od hiljadu i petsto ljudskih života.
U priči pratimo dva mlada britanska vojnika Skofilda i Blejka. Oni se nalaze negde na ratištu severne Francuske. Dobijaju od generala naređenje da predaju pismo britanskom bataljonu na drugom kraju ratne zone. Moraju da spreče generala Mekenzija da napadne Nemce koji su se povukli. Ako vojnici ne stignu sa pismom na vreme, Nemci će uspeti u planu da eliminišu taj britanski bataljon. Dok sat polako otkucava, Skofild i Blejk napuštaju domaći teren i odlaze u nepoznato, gde ih čekaju razne prepreke.
Film „1917” dobio je „Oskara” 2020. godine za kinematografiju, montažu zvuka i vizuelne efekte. Ovo je priča koja vam pruža poseban vizuelni doživljaj. Čini vam se da je film sniman bez reza, jednom kamerom koja je postavljena u visini junaka bez ptičje perspektive. Mi se kao gledaoci krećemo napred, iza ili pored junaka, pratimo gde idu i šta gledaju. Na taj način čini se da mi učestvujemo u radnji, da doživljavamo lično ratne strahote. Strepimo od neizvesnosti na terenu i navijamo da likovi što pre stignu do cilja. Kadrove prati tišina ili pak muzika bržeg ritma koje naglašavaju ono što se dešava na ratištu.
Sem Mendez je režiser ovog ostvarenja, ali i mnogih drugih poput „American Beauty”, „Revolutionary Road”, „Skyfall”, „Spectra”. On je 2020. godine dobio nagradu BAFTA za najbolju režiju i britanski film. „1917” je iste godine imao nominaciju „Oskara” za najbolji scenario na kom su radili reditelj Mendez i Kristi Vilson Karns. Radnja filma dešava se 6. aprila 1917. godine u jeku Prvog svetskog rata. Priča o dvojici britanskih vojnika sa plemenitom misijom zasnovana je na istinitim dešavanjima. Reditelj Mendez pretočio je ratna iskustva svoga dede, Alfreda Mendeza, u film.
Ono što je interesantno jeste da su glavne uloge pripale manje poznatim glumcima. To su Džorž Mekej, kojeg možda znate iz psihološke horor drame „Marrowbone” i Din Čarls Čepmen, koji je igrao u popularnoj seriji „Game of Thrones” iliti „Igri prestola”. Mekej i Čepmen bili su pravi izbor. Imaju mladolika nevina lica i drugačiju telesnu građu. Mekejov lik, Skofild, viši je i mršaviji, ozbiljniji i ćutljiviji; ne želi da ide kući i nije mu stalo do ratnih ordena, dok je Čepmenov lik, Blejk, niži i gojazniji, pričljiviji i više sklon šalama. On priželjkuje da ide kući, više hrane i poneku nagradu sa bojišta. Njih dvojica oličavaju različite karaktere i pristupe ratu, ali su svesni toga da samo udruženi mogu da opstanu. Nije lako savladati razne prepreke: od bodljikave žice i gomile leševa sve do živih ljudi.
Pretpostavimo da su autori hteli da naglase kako u ratu nema značajnih figura, stoga poznati glumci imaju sporedne uloge. Heroji su zapravo nepoznati ljudi, oni koji ratuju i primaju naređenja, ginu za svoju domovinu, najčešće bez groba. Čuveni glumci Benedikt Kamberbač, Kolin Firt, Mark Strong, Endrju Skot i Ričard Maden imali su malu ali upečatljivu rolu. Oni su uglavnom igrali poručnike ili generale koji su izdavali naređenja nižima od sebe. Nakratko se pojavljuju, ali fasciniraju gledaoca izrazima lica i emocijama.
Kada budete gledali ratnu akciju „1917”, podsetiće vas na neke od klasika. Recimo, po načinu snimanja koje kao da je bez reza, liči na ostvarenje „Čovek ptica” („Birdman”). Po tome kako se junaci kreću kroz predele – koji su slika i prilika ratnih užasa, podseća na „Staze slave” („Paths of Glory”), „Spasavanje redova Rajana” („Saving Private Ryan”) i „Dođi i vidi” („Come and See”).
„1917” spada u značajnija dela ratne tematike. Nećete gledati direktno kako vojnici ratuju, ali ćete svedočiti stanju u rovovima i izgledu predela posle borbi. Iako ima kadrova koji mogu da zgroze gledaoca, nesporno je da ćete uživati u vizuelnim efektima i odličnoj muzici. Likovi su mladi i neiskusni, uplašeni ali i hrabri, uporni da stignu na odredište. Neprijatelji su i neprohodni tereni i ljudi, ali to ne sprečava pojedinca u misiji spasavanja tuđih života. Neke od glavnih poruka ovog ostvarenja jesu da čovek treba da veruje u sebe, da ne odustaje od humanosti i plemenitih ciljeva uprkos raznim teškoćama.
Mirjana Dimitrijević