Млади песник и студент прве године Србистике, Страхиња Трандафиловић нам се већ представио са неколико рефлексивних песама из своје прве збирке Поетика младог срца. Данас ће то исто урадити, само са песмама другачијег карактера. Уживајте.
Братислава
Никако да одагнам
Ко си ти у ствари.
Aнo, ти си Словачка
Трнава, Њитра, Тренчин, Братислава,
Мада, како ја да знам ко си ти у ствари?
Ако те сретнем негде на улицама Братиславе,
Како да те препознам?
Лик твој отиснут у долинама Ваха,
Је већ одавно изгубљена историја cловачког народа.
Истина је само усмено предање
О лепоти једног бића,
Једног малог народа
Са великим срцем.
Ано и ти си део тога народа.
II
Ти ћеш лако носити себе,
Али не брини се,
Твој једини непријатељ је
Бесконачан.
У нади да ме пронађеш,
Дозволила си ми да ти приђем
У загрљај
И ослободим тај апсурд.
Дозволила си ми да ти кажем ТИ,
Потпуном странцу си отворила главу
И поклонила око, и поглед,
И додир, и реч,
И реч само за њега,
Тако да, када свему дође крај,
Остане жеља.
III
Желим да ухватим тренутак
време у којем постојиш
чиста, дубока, снажна и моја
Желим да стигнем делић твога сна
И да обликујем простор
где постојиш само ти и
где постојим само ја.
Желим да истопим шуме и планине
и да исток буде запад,
А ти ватра у мом оку,
вилици и срцу
Желим славује
који певају,
певају па умиру због нас.
Ускрс
Преко твога прага у писмима
Су прешли сви
Астетски језици света.
Тек овај ће изазвати олују на
Ускрс
Раб твој
Ласте из ока његовог
Аминуј
Астетски му дај сунце твога ока и
Хлеб са трпезе премудрости.
V
Сретох је у Дантеовој шуми
„Она је поседовала непресушну драж,
била мој благослов, уништитељ свега злог у мени,
краљица врлине, спаситељка.“
Носила је дуге рукаве, мада је још била дете
Лице јој је било препуно мира
Њене усне су биле вруће као мед а
Коса танка као ноћ
Која се сакрила иза баршунастог перја
Понекад чујем како јој закуца срце,
Оно превише велико за те ситне груди
Не знам да ли да га желим
Осмех искрен и незамерљив
Који сипаш на моје образе
Сипаш и сипаш, као да су твоји
Препознаћу само свој крик задовољства и
Црвени прамен косе
Који је заспао
Као лан у пољу на рубу
Дантеове шуме.
