I svaki put kažem sebi da mi je svega dosta, pokazaću ti da žena može da bude jaka.
Ovim stihovima najpopularnije pesme Dženis Džoplin, aplauzom je pozdravljena autorska ekipa predstave Ko je ubio Dženis Džoplin?, nakon njenog premijernog izvođenja 9. marta u Srpskom narodnom pozorištu.
Ime same predstave, čija je rediteljka Sonja Petrović, odjeknulo je daleko i izazvalo ogromno interesovanje publike u traganju za odgovorom na ovo retoričko pitanje.
Odgovor se nameće iz same biografije poznate rok pevačice Dženis Džoplin, međutim… Ova predstava nije samo njena biografska priča, ona je cela njena ličnost, jer ne daje odgovore, nego postavlja pitanja.
Dve Dženis na sceni istovremeno, Dženis kakvu znamo i Dženis kakvu ne znamo (Sonja Isailović i Bojana Milanović) prikazale su dvadesetsedmogodišnji život jedne mlade žene u samo sat i 40 minuta. Sasvim dovoljno vremena da dočara težak položaj žena na društvenoj lestvici u to vreme, sasvim dovoljno vremena da oživi muzičku scenu iz šezdesetih, da probudi svaku emociju, da pomeri, nasmeje i zažulja. Sasvim dovoljno vremena za sve osim za nju.
Tekst Tijane Grumić prožet je precizno otpevanim, zahtevnim bluz i rok pesmama tadašnjeg doba. Vukašin Ranđelović, Dimitrije Aranđelović i Stefan Vukić brzom smenom likova, koji su obeležili život ove pevačice, savršeno su oslikali svaki njen kontakt sa bliskim ljudima.
Ova petočlana ekipa mladih glumaca zajedno sa UV bendom, pokupila je publiku ispred scene i psihodeličnim porše kabrioletom provozala do livade Vudstoka i vratila slobodu, lenonke i zvoncare u modu.
Na parkingu ispred holivudskog Lendmark hotela shvatamo da sloboda ipak nije bila u modi. A ni žena.
I svaki put kažem sebi da mi je svega dosta, pokazaću ti da žena može da bude jaka.
Piše: Mateja Ninković
Foto: Vladimir Veliković, OPENS