BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
      • СЕРИЈАЛ: МАРТИРИЈ
      • BAJKE
      • HOROR I FANTASTIKA
      • PRIČE S HOROR RADIONICE
      • SVETOSAVLJE
      • ODBEGLI POMOĆNIK DEDA MRAZA
      • NAJLEPŠA MISAO ZA RAZVEDRAVANJE
    • INTERVJU
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
    • STRIP
    • GRAFITI
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • AUTORI
  • DRUGI O NAMA
Menu

Пролазност тражи сећање (Милица Буразор)

Posted on 24/03/202006/12/2020 by BEZ LIMITA
Када би тражио себе
Када би тражио себе,
ноктима би гребао бетон,
зубима ситнио стабло
 
Желео би да укопаш
страхове изгубљених
што прсте грчевито подижу,
желео би да утишаш
плач голих
што молитвом траже
последњи мирис крина,
желео би да разбијеш
звезде крвљу умазане,
да угушиш месец
у тегли страховите језе
 
Када би тражио себе,
јурио би лутања,
чекао чекања,
и нигде споја
трага и тела!
 
Photo by Katerina Kerdi on Unsplash
Желим

Будим те
са талогом кафе
око очију
Грлим те
са наранџином кором
на образима
 
Желим да у жару простора
дижемо руке увис,
све док нас
прсти не издају,
све док нам
очи не изгоре
у пламену врућег додира.
 
Желим те
са опекотинама на телу,
са ноктима испод коже,
расковником међу зубима!
Photo by Nighthawk Shoots on Unsplash
Када бих
 
 
Када бих
завесом прекрила облаке, 
стискала јежа,
гутала маглу
 
Када бих
грлила јутра, 
умивала лице песмом, 
искидала жице
 
Када би
возови јурили,
војници бежали, 
земља упијала
 
Када бих 
паковала живот 
у кесе, шерпе и флаше…
 
Кад бих…
О, да сам само
Искидала дно! 
 
Photo by Andreas Kind on Unsplash
Мисао

Мисао
искидана од ушивања
лепи се уз кожу,
са голе стене
разбија главу,
закрвави усну.
Са истока
преко луке
савија лице,
кроз ваздух
топи страх
 
Корак омета у ходу.
Светионик 
мрачну кружницу пише.
Тише,
глас који урла
стихове испева,
тело које вапи
рану прогута.

Скок у празнину
постаје плес,
а ти плешеш
и сви падају на колена!
 
Photo by Ben Sweet on Unsplash
Близина раздваја

Близина
излази из мастила,
раздваја додиром,
мишљу да је свет
у шољи без напитка.
 
Испод оклопа сигурности
жели да искочи,
да изађе из уштогљене коске,
да проговори тонгански језик
 
Европа је мала за нашу близину,
тишина је у диму
што ствара кошуљу и навлачи
на кошчата тела.
 
Испод оклопа одсутности
близина гута талог,
умива лице.
 
Европска места су у шољи, а
даљина је на тацни.
 
Photo by Filip Mroz on Unsplash
Убод

Змија једе пету,
сан гута спознају
 
Њена кошуљица лечи,
убод није смртоносан,
сан није мора
 
Падам на колена,
ширим прсте,
стискам главу
 
Нестаје, кроз врисак у шуми,
парче меса,
постаје рупа за реп
 
Змија милује кожу,
јава снива одају
 
Photo by Andreas Wagner on Unsplash
Последњи вагон за путнике

Проћи ће
кроз улице мокре
стопе наше.
У летњој ноћи
проћи ће 
и дани окупани младошћу.

Зажелећеш да
уграбиш јутро
за нека нова свитања.
Зажелећеш да
вратиш
пређашњи осмех
којим
милујеш,
придобијаш,
заводиш…

Мене растужују
та бежања узалудна
што траг остављају вечни,
тишине неме 
што за речи не знају.

Жалим 
изгубљене дане 
што се истопе
на довратку снова.
Кајањем називам пролазност
што непрекидно 
узнемирава.

И знам да
нема погрешних светова,
нема ни бројања уназад;
степеник ниже
задобија ударац,
кости постану
крхке,
дани постану
сивљи.
Знам,
нема граница постанка и нестанка.

Проћи ће
и глад за вечним животом,
стид неће владати тобом,
талас стене разбиће.

Не, не бој се пролазности
шапће путник
што са зором ишчекује
последњи воз.

Кајање је гушење,
а пролазност тражи сећање!
Photo by Alix Greenman on Unsplash
Да река краја нема

Странац што саплиће се
о кораке тешке
туђинац је,
језика не зна,
погледа бледа.
 
На путу камен,
у срцу лед,
он стоји.
Чека
да угаси зрак сунчев,
да река не протиче више.
 
Тако силно жели да ишчупа
тај корен
што воду тражи,
што облик мења.
 
Странац што саплиће се
о сопствене страхове,
немоћан је.
 
При помисли да ће се стопити
са реком,
он дрхти,
желећи
вечност да га окупа,
вода да га милује.
 
Страх претворити
у проток реке,
а реку у вечност.
 
Утопити се и трајати!
 
Photo by Jessica Furtney on Unsplash

Биографија:

Милица Буразор је рођена у Зајечару 1996. године. Основну и средњу школу завршила је у Зајечару, а затим уписала Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу. Пише поезију, организује и учествује на поетским вечерима у Зајечару и Нишу. Љубав према поезији постоји од најранијег детињства. Инспирацију проналази у природи, сновима и свакодневици. Воли кафу, да путује и трага по непознатом.

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • септембар 2023
  • август 2023
  • јул 2023
  • јун 2023
  • мај 2023
  • април 2023
  • март 2023
  • фебруар 2023
  • јануар 2023
  • децембар 2022
  • новембар 2022
  • октобар 2022
  • септембар 2022
  • август 2022
  • јул 2022
  • јун 2022
  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • септембар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • HOROR I FANTASTIKA
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • Odbegli Deda Mrazov pomoćnik
  • OGLEDANJA
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • STRIP
  • TVOJ GRAD
©2023 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com