BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
      • СЕРИЈАЛ: МАРТИРИЈ
      • BAJKE
      • HOROR I FANTASTIKA
      • PRIČE S HOROR RADIONICE
    • INTERVJU
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • KRITIKA
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
    • STRIP
    • GRAFITI
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • AUTORI
  • DRUGI O NAMA
Menu

Љубав у Кани ( Милица Миленковић)

Posted on 06/12/201905/12/2020 by BEZ LIMITA



СВАДБА У КАНИ
 
Нико не записа ко су били оно двоје младих
што их венчаше у тај дан.
Какав им је био положај звезда
и чиме су одредили време своје свадбе:
добром плодном годином
или виноградарским пужем.
 
Рецимо да су били заљубљени
и сневали својих девет камених квадрата
ниског лавиринта канских сокака
са којих долази паучина песка
сваки пут када се плоче доње и горње атмосфере
тару једна о другу
или то налегање које производи јаке налете топлоте
смени искричава светлост
и потенцијални пад звезда
које одвајкада подсећају на причу о Гомори
па се о слободној љубави и не размишља,
а жена и не пита за мишљење.
 
Можда су венчани због његовог или њеног богатства
које се броји звездама над пашњацима
стадима по старости
доведеним још од кад се живело номадским животом
са ко зна ког дела либанског горја
одакле само највеће мудрости долазе
и где се на малим, не тако честим врховима,
повремено уздигну пророци.
 
Можда је то била дечја свадба,
какве се још практикују у Индији,
а прећутно у целом богаташком свету овога века,
где се под рубом црвеног вела виде само мале ноге мале невесте
тетовиране каном, златним перлицама и ножним прстењем,
а поред ње
или је дечак
или је старац,
трећег нема.
 
Photo by Prateek Katyal on Unsplash
ЉУБАВ У ДОБА ПОНОСА
 
Био је твој рођендан
Ево баш јуче
А ноћ пре тога сам те сањала
 
Сањала сам да ми пишеш
Питаш како сам
Питаш за здравље
Питаш јесу ли ми били сватови
 
Пробудих се у дану твог рођења
Да питам како си
Како здравље
Јесу ли ти били сватови
 
Јесу ли били
Хоће ли ускоро доћи
Или од поноса вене
на крову наша јабука
 
Photo by Tiago Rosado on Unsplash



СУСРЕТ
Прешли смо на хиљаде километара
Док се нисмо срели
У овом свету
 
Све се препознало
Очи, уста, уши, руке
Два тела
Два мелема
За све ране из бивших ратова
 
Али страха је било превише
Заборављених начина вољења
Непревијених отвора на срцима
 
На путу дугом хиљаду светлосних година
Пре него што смо успели
Помоћи једно другоме
 
Искрварили смо
У загрљајима историје
Photo by Arushi Saini on Unsplash
ВЕЧЕ У КАНИ
 
Црвеном свилом прекривено тело младице
Столује међу женама
Посађена на троношци какву памти из детињства
/баба је такву држала поред топле пећи/
 
Дамари њеног погледа престају
На рупичастим отворима мрежасте тканине
Лепе се на златним нитима веза
Руба, ивице, границе
Онога што вечерас јесте
Онога што ноћас треба постати
 
Пружа невино набрекле дланове
Столује међу лицима као да проси
Парче новог будућег живота
/могући жар из топле пећи/
 
Ни кап сузе да кане
Зурле дамарају ван златног веза
Обрубљеног црвеног вела
 
Једна од баба приноси метални тањир
Слику малог дечака
У сржи свакодневног медаљона
 
Ни кап... да кане...
/Сипају јој зрна кукуруза и белог пасуља/
 
Широм отворене шаке
Мали набрекли дланови
 
/Зрна падају око троношке/
 
Око младице
Бисери немоћи
Неоствареног сна девојчице
Из последњег детињства
Photo by Ashish Kumar Pandey on Unsplash



ДВЕРИ
 
Ступам пред твоје двери
Кујунџијски прсти у ливеном гвожђу –
Додирују ме
А оковали улаз у твоје срце
 
Прислањам дланове на шипке-орнаменте
Твоје крвотоке –
Хладноћа штипа јагодице
Оставља црвени траг истине
 
Не отварају се капије ни ове ноћи
Са друге стране само
Нем и продоран поглед
Твог пса
 
Чучнем ту као просјак
Срце завапи и дозива
А само тишина силази са терасе
 
Само тишина ваљда има право
Да ноћас лаје на мене
Photo by Annie Spratt on Unsplash


КУЛЕ
 
Ово су наше куле
У граду који си зидао за мене
 
Ово су наше капије
Без свадбеног венца
 
Ово је лук од јелиних грана
Без кукуруза, пасуља и ракије
 
Ово је друм којим не иду наши коњи
Не иду
Нити ће доћи
 
Анђели певају као сватови
У нашем граду
У граду узиданих у темељима поноса
Где не ничу кукурузи, пасуљи и друго семе
Где не тече ракија
 
А опијума има сваке врсте
 
Сватовске смо коње давно напојили и слепили им крила
Да са кула наших никад не полете
Photo by Mitchell Ng Liang an on Unsplash



НА ПОЛА КОПЉА
 
Сањали смо једно друго пре нашег рођења
Спуштали смо заставу наше земље
Низ крила мојих прозора
Горела је ноћ од белих пешкира
И барјака у рукама девера
Бубњеви и зурле чинили су од нас дервиша
 
Вртели смо се заједно
Вртели у круг
Вртели као једно
 
Док нас нису привукле двери овог града
Запаљене заставе у име лажне слободе
Трубе јерихонске са урушених прозора
 
Вртели смо се онда и ми
Вртели као они
Вртели у кругу лажног града
 
Вртели док
Заставе својих срца
Нисмо спустили на пола копља
И затворили заувек све наше прозоре
 
Photo by Hassan OUAJBIR on Unsplash



СВАДБА
 
На јастуку од платна
белог барјака
вез нових снова
 
У подне кочије пролазе
мимо мога дома
 
У броду цркве крунисани
ланцима љубави свезани
 
Прећутани договор
спајам са коњима
нова им крила расту
 
Соко и соколица
небу под облаке!
Photo by Ayrus Hill on Unsplash

Mилица Миленковић

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • јун 2022
  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • септембар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • HOROR I FANTASTIKA
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • OGLEDANJA
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • STRIP
  • TVOJ GRAD
  • ОДБЕГЛИ ДЕДА МРАЗОВ ПОМОЋНИК
©2022 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com