ПЛАТНО Сликаш се на платну Без четкице и шпахтле. Тако си хтела. Свака крива твога тела улази са хтењем. Шапућеш ми нешто. Твој нескладан осмех уноси склад у мени и поглед ми камени. Не знам где сам. А очи су наратори прича које свако зна. Још од давнина, због њих је тишина. Гледају ме тихо, чак се и оне сликају на платну.
ИРИС Изгубљен сам у магли вечног кајања, док ме прогања мирис њене косе (ирис). Говорила ми је неретко о утопији речи, а заједно се дивисмо ужареним лоптама, ја оним што јој лице бистре нежношћу, а она оним што их људи звездама зову. Није ме брига за јачину бола, јер све док ме боли, знам да сам човек, несрећно заљубљен, али ипак жив.
НЕ БОРИМ СЕ Не борим се ни са ким толико, колико се борим са самим собом. Да сам се борио са Боговима, морима Ђаволом и злом, можда се не бих осећао овако грозно. Често ти очи гледам без имало стида, а оне уместо да гледају мене исто тако, терају ме да клечим пред тобом и да се дивим твојој безграничној лепоти.
ВИОЛИНА Кришом штимам виолину из старина. Питају ме од чега се бојим. Страх ме да неки тон не погоди ми срце оловним пушчаним зрном, које одатле не жели изаћи. Толика се тишина вазнела, да се метак чуо чак до Атлантиде. Ни писнуо нисам. Није ни чудо. Не боли ме. Свирам да сваки ме тон изнова погађа. И, као жар птица, изнова умирем и рађам се из пепела. Смрт мене не боли!
ПОМРАЧЕЊЕ СУНЦА Сунце у зениту, прави се да спава. Никог нигде нема, а на ногама су сви. Олуја се спрема. За оним што му је знано човек граби. И самица сада лепом се чини. Броје време, љубе га и кличу. Цичу. Не говоре, само гледају у празно. Моле Бога: Све ће да буде како треба. Од неба, видели само звезде. Праштај им Боже, С греховима ће се опростити. Смилова се Бог. И он је грешан био. Сакри се Месец, у сраму се стиша. Пробуди се Сунце, никад лепше није сјало. Пљунуше на Бога, Сунце и племе. Удари брат на брата, главе луде. Напокон је сада, све како треба да буде.
Никола Благојевић је рођен 25. 3. 2000. године. Студира на Електронском факултету у Нишу, а завршио је Техничку школу у Пироту. Бави се поезијом и фолклором. Почетком 2019. објавио је своју прву збирку песама „Ја, ветар”, а у изради су роман по истинитим догађајима „Маријо, ћеро мори”, друга збирка поезије „Немој да ми претиш самоћом” и неколико драмских дела. У Пироту игра у Првом фолклорном ансамблу Дома Културе, а у Нишу игра у Културно-уметничком друштву „ОРО”. Уметник је и на пољима фотографије, глуме и сликарства.
Браво Никола.