Čoveku se često sveti prošlost zbog pogrešnih izbora. Psihološka drama prožeta misterijom, koja sadrži i ljubavnu priču ‒ Nocturnal Animals iliti Noćne zveri preispituje zlo u nama, uticaj porodice, lažni sjaj bogatstva, ljubav, ali pre svega, posledice naših odluka.
U priči pratimo bogatu vlasnicu galerije Suzan Morou. Čini nam se na prvi pogled da ona ima sve: lepotu, šarm, mnogo novca, veliku vilu, zgodnog muža i prijatelje. Međutim, vidi se tuga u njenim očima. Ubrzo saznajemo da ne uživa u poslu, kao i da nije bliska sa mužem biznismenom, koji ne razume umetnost i ponaša se ravnodušno. Prošlost će zakucati na njena vrata kada bude primila pošiljku bivšeg muža. U pitanju je kopija njegovog neobjavljenog romana Noćne zveri, za koji se kasnije ispostavlja da je priča o nasilju u porodici, silovanju i smrti, patnji, osveti i potrazi za iskupljenjem.
Bivši muž Edvard Šefild ne šalje bez razloga roman glavnoj junakinji. Možemo to da razumemo kao sredstvo osvete ili iskupljenja. Interesantno je kako roman deluje na Suzan, na njeno psihičko stanje.
Ovo je film koji ćete najverovatnije gledati makar dva puta. Pričam vam na osnovu svog iskustva, jer nisam sve razumela iz prve. Kada sam ponovo pogledala Nocturnal Animals, bolje sam povezala elemente u priči. Znate li zašto? U ovoj drami se prepliću čak tri narativa. Pratite priču iz sadašnjosti i prošlosti, kao i romanesknu fikciju. Dok Suzan čita Edvardov roman, seća se početka njihove ljubavi i braka. Tako otkrivamo razloge njihovih sukoba i nesporazuma, kao i šta je dovelo do konačnog rastanka. Posmatramo izraze lica glavne junakinje dok čita tužnu Edvardovu priču o Toniju Hejstingsu, koji krivi sebe zbog gubitka porodice i kreće u osvetnički pohod. Ona se postepeno poistovećuje sa likom ovog romana. Štaviše, u njemu vidi bivšeg muža, što osnažuje njen bol i osećanje krivice.
Da prokomentarišem glumu koja me je oduševila:
Ejmi Adams briljira u ulozi Suzan Morou. Jasno se vidi koliko tuge se krije iza njene hladne ,,fasade”. Od mlade nesigurne devojke sa umetničkim ambicijama postala je nesrećna žena, zarobljena u svetu željnog novca a lišenog umetničke kreativnosti. Njene plave oči će vam reći sve o pravim osećanjima. Sa druge strane, Džejk Džilenhol fenomenalno glumi dvostruki lik: mladića Edvarda iz Suzanine prošlosti i junaka romana Tonija Hejstingsa. U Edvardovoj ulozi vidimo mladalačku zanesenost pisanjem i ljubavlju prema Suzan. Kada igra Tonija, Džejk odlično dočarava nemoć, krivicu, patnju, ali i bes, želju da se iskupi za fatalnu grešku.
Pored glavnih glumaca, vredi da spomenem i Arona Tejlora Džonsona. On je baš dobro odigrao ulogu bandita iz Edvardovog romana. Njegov lik Rej Markus je tako jeziv, opasan i nemilosrdan, da sam se pitala da li je moguće da toliko zla ima u nekome. Moram da vam predstavim i sporednog glumca Majkla Šenona, koji poseduje šarm kauboja iz vesterna. On odlično glumi bolesnog policajca Bobija Andesa, spremnog na sve zbog pravde. Ostali sporedni glumci igraju simpatične karikirane likove koji žive na visokoj nozi, zatvoreni u svetu luksuza i lažnih emocija.
Tom Ford režirao je Nocturnal Animals, za koji je napisao i scenario. Zanimljivo je da je on modni dizajner po struci i da je bio direktor kompanije Guči. Njegova jedina dva filma odlično su prihvaćena kod publike i bila nominovana za Oskara. Prvi je A Single Man sa Kolinom Firtom u glavnoj ulozi, a drugi je ovaj o kome sada pišem. Inače, Nocturnal Animals nastao je kao adaptacija romana Ostina Rajta Toni i Suzan (nažalost, još uvek nije preveden kod nas).
Ova psihološka drama me malo podseća na Hičkokov film Vertigo po atmosferi i vizuelnom izgledu. Ima prelepih kadrova u bojama i muzike za pamćenje. Dominiraju crvena i plava koje se smenjuju sa svetlijim tonovima i braon bojom. Dok sam pisala recenziju, u glavi mi je bila kompozicija Wayward Sisters. Svaki put plačem kada je slušam. Verujem da ćete uživati u muzici poljskog kompozitora Abela Korzeniovskog, koja se fenomenalno uklapa u kadrove i prati psihičko stanje likova.
Suzan Morou pita svoju radnicu: ,,Da li si ikada osećala da ti se život pretvorio u nešto što nisi očekivala?” To je jedno od ključnih pitanja u filmu Nocturnal Animals.
Glavna junakinja grešila je u mladosti, misleći da radi ono najbolje, a pod uticajem porodice. Njen prvi muž Edvard voleo je da piše da bi ,,održavao stvari u životu”, da bi ih spasao da ,,ne umru na kraju”, već da traju zauvek. On je voleo da piše o sebi, što mu je Suzan nekada zamerala. Eto, posle skoro dvadeset godina Suzan čita njegov roman kao metaforu o njima i njihovoj tužnoj ljubavnoj priči. Film pokazuje kako je tanka granica između umetnosti i života, kako ljubav i novac nisu dovoljni za bračnu sreću i da svaki izbor nosi za sobom posledice. Noćne zveri mogu da se kriju u drugim ljudima, ali i u nama samima
Biografija autora:
Mirjana Dimitrijević rođena je 1992. godine u Ćupriji. Završila je osnovne akademske studije Srbistike 2015. godine i master za Srpsku i komparativnu književnost 2018. godine na Filozofskom fakultetu u Nišu. Radila je skoro godinu dana kao nastavnica srpskog jezika u dvema osnovnim školama. Nije htela da se oslanja samo na znanja iz struke, već je krenula da samostalno istražuje psihologiju, sociologiju, marketing i veb-programe. To je dovelo do toga da honorarno radi kao virtuelni asistent i pisac sadržaja za sajtove. Obožava da čita, piše, razmišlja, posmatra i analizira. Uživa u knjigama, filmovima i dugim šetnjama.
