PUTOVANJE U ŠEZDESETE[1]
Da bi se odaljio od gradske buke i urbanog načina života, ali i od nekolicine svojih prijatelja koji su ga često uporno terali da sa njima provede veče u nekoj diskoteci, u kojoj se jedino turbo-folk muzika puštala, Luka je svakog drugog vikenda odlazio u svoju kuću na selu, kad god bi poželeo da se osami.
Mnogo više je voleo svoju starinsku kuću, koju je nasledio od babe i dede, nego svoj luksuzno opremljen stan u gradu. I čim bi zakoračio u svoju kuću na selu, osetio bi kao da se našao u nekom znatno drugačijem vremenu od današnjice. Kuća je bila prepuna raznoraznih stvari koje su njegovi deda i baba kupovali u mladosti, među kojima i stari gramofon, koji je bio njegov omiljeni predmet u kući. Gramofon je bio kupljen šezdesetih godina dvadesetog veka. U fioci stola na kome je gramofon bio smešten nalazila se gomila ploča kupljenih tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Bile su to ploče sa prvom zabavnom muzikom, ili drukčije rečeno, šlagerima, koji su bili popularni na prostorima bivše Jugoslavije. To je bila muzika uz koju su se nekada pravile čuvene igranke.
„Eh, kada bi postojao vremeplov, kao na filmu”, sa uzdahom je tiho izgovorio Luka, dok je jedne noći ležao na krevetu. „Da mi je da samo jednom osetim kako se živelo šezdesetih, kada je omladina slušala šlagere, plesala uz nežne zvuke svih tih balada, kada su se provodili na neki drukčiji način.”
Obično je, kad god bi slušao muziku, ležao u mraku, a svetlo bi upalio samo kada je trebalo da promeni ploču. Upravo se završila ploča Lole Novaković. Upalio je svetlo i iz fioke izvadio ploču Ive Robića, na kojoj se nalazila pesma Stranci u noći, čuvena obrada pesme Frenka Sinatre. I za koji tren soba je bila ispunjena zvucima pesme Stranci u noći. Vratio se u krevet i utonuo u san.
*
Zvuk sirene nekog automobila ga je naglo trgnuo. Gotovo je skočio iz kreveta, pitajući se ko bi mogao toliko uporno da trubi sirenom, kao i zbog čega tako kasno. Znao ja da njegovi najbliži prijatelji znaju u kom delu sela mu se nalazi kuća, ali nikada ne bi pomislio da bi neko od njih došao, a da mu se ne najavi. Možda je neko zalutao, možda se izgubio u ovom selu, prošlo mu je kroz misli.
Tiho je izašao iz kuće. Dvorište sa uredno sređenim travnjakom bilo je obasjano mesecom. Pred drvenom kapijom ugledao je parkiran mini moris, model automobila iz šezdesetih. Bio je iznenađen, a istovremeno i zbunjen. Ko bi to mogao biti, kroz glavu mu je prošlo pitanje, dok je laganim koracima išao prema kapiji. Koliko je mogao da se seti, niko od njegovih poznanika nije vozio takav automobil, te je došao do zaključka da je neko zalutao i da ne može da se snađe da izađe iz sela.
Prozor automobila se lagano spustio. Ugledao je devojku i do samog ulaza stao kao ukopan. Gledao ju je zapanjeno. Ona je uveliko podsećala na glumice iz holivudskih filmova koji su bili snimani tokom šezdesetih godina, imala je frizuru i haljinu karakteristične za taj period.
„Dobro veče”, tiho je izgovorila devojka. „Da li mi možete pokazati kojim putem da pođem kako bih se uputila ka susednom selu?”
„Dobro veče. Naravno da mogu. Otkud to da ste baš ovako kasno sami krenuli nekud?”
„U susednom selu se održava igranka, a ja sam prvi put ovde. Jeste da se plašim da se sama vozim u ovim satima, ali ne mogu a da ne prisustvujem igranci u Domu omladine.”
Luka se setio da se u susednom selu nalazi zgrada Doma omladine, koja je, po rečima meštana iz susednog sela, bila u lošem stanju. Bio je zbunjen što je nepoznata devojka rekla da je pošla na igranku, tamo gde je bio siguran da se igranke nisu održavale godinama i da su prostorije nekadašnjeg Doma omladine u fazi raspadanja.
„Ali, koliko ja znam, taj Dom omladine ne radi već mnogo godina”, zbunjeno je rekao Luka.
„Grešite, tamo je sada počela igranka, na kojoj bi i Vi trebalo da budete prisutni. Pozivam Vas da pođete sa mnom. Noć je kao stvorena za zabavu, zar ne?”
Nekoliko trenutaka je oklevao, a onda je odlučio da uđe u auto i pođe sa devojkom, pomislivši u sebi kako je neko verovatno slagao tu devojku da se u susednom selu održava igranka, ali to joj nije želeo reći. Biće mu zadovoljstvo da se mini morisom provoza sa prelepom devojkom i da se malo bolje upoznaju. A kada se budu našli pred građevinom Doma omladine i kada devojka shvati da ju je neko slagao u vezi sa igrankom, predložiće joj da se vrate natrag i uz vino slušaju ploče u njegovoj kući.
*
Luka se probudio u ranim jutarnjim časovima. Nepomično ležeći na leđima i zureći u stari luster na plafonu, razmišljao je o neobičnom snu, u kojem se pojavila devojka sa garderobom i frizurom iz šezdesetih i mini morisom ga odvezla na igranku, gde je sa njom plesao uz zvuke šlagera, u Domu omladine koji je bio prepun mladih ljudi, obučenih u garderobu modnih trendova iz šezdesetih. U njegovom snu Dom omladine je spolja izgledao kao da je bio nedavno izgrađen, a prostorije kao da su bile tek opremljene, sa prelepim tapetama, koje su prikazivale motive cveća. Taj san mu je bio poput putovanja u te godine.
Četvrt sata kasnije, nakon što je kod kuće popio kafu i doručkovao, krenuo je ka reci. Dan je bio topao i vedar, bez ijednog oblačka. Njegovo omiljeno mesto pored reke bio je jedan veliki kamen, koji je veoma podsećao na kocku. Bio je smešten nekoliko metara dalje od drvenog mosta. Obično je tu, po danu, provodio po sat-dva, sedeći i zamišljeno zureći ka nabujaloj reci. Najviše je bio obuzet mislima o tome kako mu je život u gradu postao dosadan, iako je imao dobar posao i dobru platu. Čeznuo je da živi na selu, među šumovitim predelima.
Narednog jutra trebalo je da se vrati u grad i nastavi sa svojim uobičajenim načinom života, tako da je želeo da iskoristi topao dan na selu, kako bi ga što bolje proveo. Poželeo je da se okupa u reci, a zatim i prepusti sunčevim zracima, ležeći na kamenu.
Ustao je sa kamena i uputio se ka kući, kako bi uzeo peškir i sapun, kao i stvari u koje će se presvući nakon što se okupa. Na pola puta do kuće, naišao je na neku devojku. Sedela je na jednom pločastom kamenu pored puta i papirnom maramicom brisala krv sa kolena.
„Jeste li se mnogo povredili?”, upitao ju je dok joj je prilazio.
Devojka je papirnom maramicom pritisnula koleno i podigla glavu ka njemu. Luka je bio zapanjen kada je ugledao njeno lice, jer je uveliko podsećala na devojku koju je sanjao protekle noći, samo što je ova devojka imala dužu kosu i bila obučena u teksas šorts i plavu majicu.
„Hvala na pitanju, nisam se mnogo povredila”, uz osmeh je odgovorila devojka. „Okliznula sam se i pala, ali ništa strašno. Samo sam malo ogrebala koleno. Inače, uputila sam se prema reci.”
„Da li ste prvi put u ovom mestu? Nisam vas ranije viđao ovde.“
„Ovde sam prvi put. Inače, iz ovog sela su moji baba i deda. Pre dvadeset godina otišli su iz njega, godinu dana pre nego što sam se ja rodila. Da li Vi živite ovde ili ste došli, kao i ja, da vikend provedete u ovoj prirodnoj lepoti?”
„Često dolazim ovde. Volim da u svojoj staroj kući provodim vikende, da se odaljim od gradskog, urbanog načina života. Ovde pronalazim mir.”
„Mislim da je malo mladih koji vole da se osame na ovakvom mestu. I ja spadam u tu manjinu. Ovo mesto je oaza, prava lepota, spokoj za one koji žele da se odmore od gradske buke.”
„Delimo isto mišljenje. Mogli bismo zajedno da odemo na reku. Samo, pre toga, morate mi dopustiti da pogledam vaše koleno. Nadam se da se niste mnogo povredili. ”
Klimnula je glavom i blago mu se osmehnula, rekavši:
„Bilo bi odlično da jedno drugome pravimo društvo u ovom mestu, gde ima tako malo ljudi. Ja sam Lara.”
„Ja sam Luka, drago mi je što smo se upoznali.”
„Takođe, i meni je drago!“
[1] Priča objavljena u knjizi Na krilima slobode koju je autor samostalno publikovao, a štampana je u štampariji Piramida u Beogradu.
Biografija:
Danijel Genov rođen je 27. 5. 1989. u Surdulici. Živi u Leskovcu. Diplomirao je na studijskom programu Proizvodna ekonomija, na Visokoj školi primenjenih strukovnih studija u Vranju. Pisanjem proze bavi se od 2004. godine. Objavljivao je priče i odlomke na sajtovima za književnost. Tri puta je osvojio drugo mesto u kategoriji Kratke priče na Međunarodnom festivalu poezije i kratke priče. Zastupljen je u zborniku Otvorena knjiga ljubavi. Objavio je roman Zamena mesta, kao i dve zbirke priča Portret i druge priče i Na krilima slobode.
