Dosledni svojoj bezlimitosti, objavljujemo našu cirkularnu bajkoliku horor priču. Pokušaj ili po*ušaj, procenite sami.
Uglačana površina jezera je sijala poput dijamanta. Da, tako sjajna i privlačna, a opet varljiva.
Osećam da je blizu, ne mogu da ga vidim, ali osećam da mi se približava, osećam njegov šapat, od njegovog toplog daha, koji se oseća na smrt, jeza mi prolazi telom.
Okrećem se lagano. Ne vidim ništa oko sebe, ali strah u meni postaje što veći. Neobična šuma, nema ga, ne vidiš ga, znam da on mene posmatra i odmerava.
Koračam lagano pokraj tog jezera, koje nije više tako sjajno. Zastajem i čekam sunce, potreban mi je taj zrak, malena svetlost… Uzasnut sam prizorom!
Izašla je vila, tamnog pogleda, povukla me nevidljiva sila, odupreti se nisam mogao, dušu sam izgubio, nije bila vila, škorpion sa maskom, nije san, realnost, surova realnost!
Bas sam se zapitao zašto današnji vampiri pozlaćuju očnjake. Shvatio sam tada da je on zapravo ona i da je ujed snažniji, kada ne mislim na ukus mesa.