BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
    • ČASOPIS
    • UDRUŽENJE
      • PROJEKTI
        • MATURA ZA SVE
        • ZA ZNANJE NIJE TEŠKO
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
      • GLASOVI SAVREMENE POEZIJE
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
      • СЕРИЈАЛ: МАРТИРИЈ
      • BAJKE
      • HOROR I FANTASTIKA
      • SVETOSAVLJE
      • ODBEGLI POMOĆNIK DEDA MRAZA
      • PRIČE S HOROR RADIONICE
      • KONKURS ZA HOROR PRIČU
      • NAJLEPŠA MISAO ZA RAZVEDRAVANJE
      • ONE SU (S)KROJILE ISTORIJU
      • TVOJA SLIKA ZVUČI POZNATO
    • INTERVJU
      • INICIJATIVE KOJE MENJAJU DRUŠTVO
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
      • „Сремчевим стопама кроз Ниш”
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
    • STRIP
    • GRAFITI
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • MEDIJI O NAMA
Menu

Место где књижевност постаје потрага за собом

Posted on 13/11/202613/11/2026 by BEZ LIMITA

Простор у којем се сусрећу култура, уметност и духовност настао је међу страницама студентског часописа „Сазнање” и веб-портала „Тамни Вилајет”. Основала га је Марија Веселиновић, данас Коматовић, из потребе да се зађе изван граница омеђених духом. Од тада је прошло 11 година, током којих је овај пројекат прерастао оквире часописа и портала, поставши простор окупљања младих, размене идеја и подстицања стваралаштва.

Кроз њега су пролазиле различите генерације аутора и ауторки, а свака је остављала свој траг, мењајући не само заједницу у којој је настао већ и људе који су га стварали и окупљали се око њега. Тако је „Тамни Вилајет” постао прича која траје и која се, са сваким новим сусретом, изнова обликује.

Враћамо се у 2015. годину и сам постанак „Тамног Вилајета”. Како се мењао и растао током година? Шта је теби дао овај пројекат, а шта си ти њему?

„Тамни Вилајет” је настао 2015. године, мада ми се чини да почеци никада не припадају искључиво оном тренутку у ком постану видљиви. Нешто у човеку мора много раније да отпочне, да се покрене, да узнемири његову унутрашњу тишину, па да тек онда добије свој облик у свету. Можда је тако било и са „Тамним Вилајетом”. Настао је из једне потребе, тада још недовољно осмишљене, да се изађе из сопствених граница, да се проговори, да се сусретне Други, а да се у том сусрету, можда и несвесно, потражи нешто од себе. Растао је и мењао се заједно са нама, са нашим сазревањем, питањима и преиспитивањима. Мени је дао један другачији поглед и на свет и на сопство, мада данас све више мислим да је то двоје неодвојиво. Учећи о свету, човек неминовно понешто сазнаје и о себи. А, шта сам ја њему дала, не знам. Можда нешто времена, труда и младости. Не бих да сама одмеравам сопствени траг. Драго ми је ако је овај пројекат оставио и ако још оставља понеки траг у другима. Јер не мора све што је вредно бити и велико, нити све што је велико мора бити видљиво.

Како су различити људи који су прошли кроз овај портал и часопис утицали на његов раст и развој?

Мислим да је целокупан тим сазревао са сваким новим познанством, са сваким разговором и сусретом који је, макар на тренутак, померао границе нашег дотадашњег искуства. Ипак, овде бих пре свега говорила о себи, чини ми се да човек најопрезније мора да говори у име других, а најодговорније у своје име. Сусретала сам различите људе и свако је, на неки свој, необичан начин, оставио траг. Неко мишљу, неко речју, неко и оним што нисам могла у том тренутку да разумем. Чини ми се да нас Други највише обликује онда када нас измести из онога што мислимо да јесмо и знамо. Упознајући друге, упознавала сам и сопствене границе, али и просторе за које нисам знала да у мени постоје. И можда је у томе највећа вредност свих тих сусрета – што смо, мислећи да упознајемо друге, помало упознавали себе.

Колико је важно имати овакав портал, где се негују високе вредности?

Да ли је важно другима, не знам, али верујем да је било важно нама, који смо у томе учествовали. Не мислим да се вредност једног подухвата нужно мери његовом видљивошћу или дометом. Понекад је довољно да нешто у човеку покрене, да га наведе да застане, промисли, преиспита себе. А и те високе вредности нису нешто чиме се можемо похвалити, већ нешто чему тек треба да дорастамо. Мислим да је најважније осмелити се и отпочети, чак и када не знамо куда ће нас почетак одвести. На нама је да учинимо оно што можемо, са оним што нам је дато. Све остало, истински, уреди Бог.

„Тамни Вилајет” је имао и своја чеда. „Сазнање” је, рецимо, проистекло из њега и то су водили студенти. Како ти видиш те године?

„Сазнање” је настало из жеље да после нас нешто остане. Био је то студентски часопис, свестан и своје студентске незрелости, па је, можда и симболично, штампан у малом, А5 формату, а у том малом формату стало је много наших великих питања. Било је то време истинског раста. Много разговора, поезије, прозе, критике, читања и припрема за нове сусрете. Мене је то дубоко обликовало. Свако читање отварало је неки нови прозор у свет, а да тада нисам ни слутила колико је то истовремено био и поглед у себе. Данас разумем да је све то било део једног тихог сабирања сопствених делова, моје потребе да од мноштва постанем Целина, пуна Личност. И ту препознајем једну лепу игру живота: желели смо да оставимо нешто после себе, а највише је, изгледа, остало у нама. „Сазнање” нас је, на неки начин, сазнавало.

Ко данас чини вашу екипу и како је сама идеја прихваћена, не само у заједници него и шире?

„Тамни Вилајет” данас чине људи који су остали верни тој почетној идеји, али на неки начин и сви они који су кроз њега прошли, а, колико је идеја прихваћена, тешко ми је да проценим. Волела бих да верујем да је допрла до оних којима је била потребна. Мислим да смо данас превише заокупљени питањем докле нешто досеже, а премало колико дубоко допире. Мени је важније да је нешто истински дотакло једног човека него да је само прошло поред многих. Ако је „Тамни Вилајет” успео да у некоме пробуди питање, мисао или потребу за трагањем, онда је његово постојање већ имало смисла. Можда је најлепше што тај смисао не морамо до краја ни да знамо.

Припремила: Јелена Јоцић

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • новембар 2026
  • октобар 2026
  • септембар 2026
  • август 2026
  • јул 2026
  • јун 2026
  • мај 2026
  • април 2026
  • март 2026
  • фебруар 2026
  • јануар 2026
  • децембар 2025
  • новембар 2025
  • октобар 2025
  • септембар 2025
  • август 2025
  • јул 2025
  • јун 2025
  • мај 2025
  • април 2025
  • март 2025
  • фебруар 2025
  • јануар 2025
  • децембар 2024
  • новембар 2024
  • октобар 2024
  • септембар 2024
  • август 2024
  • јул 2024
  • јун 2024
  • мај 2024
  • април 2024
  • март 2024
  • фебруар 2024
  • јануар 2024
  • децембар 2023
  • новембар 2023
  • октобар 2023
  • септембар 2023
  • август 2023
  • јул 2023
  • јун 2023
  • мај 2023
  • април 2023
  • март 2023
  • фебруар 2023
  • јануар 2023
  • децембар 2022
  • новембар 2022
  • октобар 2022
  • септембар 2022
  • август 2022
  • јул 2022
  • јун 2022
  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • септембар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • ETNO
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • HOROR I FANTASTIKA
  • INICIJATIVE KOJE MENJAJU DRUŠTVO
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • Odbegli Deda Mrazov pomoćnik
  • OGLEDANJA
  • ONE SU (S)KROJILE ISTORIJU
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • Radionice Zvonka Karanovića
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • STRIP
  • TVOJ GRAD
©2026 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com