Ти, јединствена Ти си чисти дан без сјена И страст којом се и вијек губи Ти си оно друго, што се сања, љуби Ти пјесма, тијелом музика, жена. Ти си јутро жуда и све мило Сунце, свих заљубљених зјена Чудо што ме треном слудило Тајна медних додира, жена. Ти си мирис звука, она јединствена Она што се воли, жеђ прикривена Ти си лик коме и небо тепа Оно што се тражи, само ти, ти жена.
Биографија:
Слободан Миливојев Чуровић рођен је 26. маја 1964. године у Бијелом Пољу. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Одсеку за југословенске књижевности и општу књижевност.
Библиотекар је, књижевник и књижевни критичар, као и аутор и приређивач више од 80 књига, у којима се огледао у различитим књижевним формама.
За свој књижевни рад добио је више награда. Међу њима су Награда „Марко Миљанов” (2004) Удружења књижевника Црне Горе, за роман „Обични животи”; „Видовданска повеља” (2015) за књигу „Православни српски календар”; прва награда за најбољу кратку причу професора са простора бивше Југославије, часописа „Огледало” (2020); као и „Златна повеља” Савеза српске дијаспоре Словеније и „Светосавска повеља” (2021), првоустановљена награда пет општина са Метохије: Пећ, Ђаковица, Исток, Клина и Дечани.
Поезија му је превођена на руски, енглески и бугарски језик, а заступљен је у више антологија поезије и афоризама.
Члан је Удружења Црне Горе, творац уметничког пројекта „Арс флуид”, као и председник Књижевног клуба „Марко Миљанов” и Ускочког гусларско-песничког друштва „Петар Кршикапа”. Повереник је удружења „Ћирилица – Добрица Ерић” за Подгорицу.
Насловна фотографија: Lesha tuman, Unsplash