Lična i duboka porodična priča u romanu „Očevi i oci” Slobodana Selenića, isprepletena s društvenim previranjima, postaje ogledalo svakodnevice, koju, čini se, iznova živimo. Sudbine likova prelamaju se kroz vreme, otkrivajući koliko su naša uverenja često jača od želje za promenom. Prevedena na jezik pozorišta, priča ispričana pre četiri decenije podseća nas da se, uprkos svemu, ništa suštinski nije promenilo.
Kroz ličnu priču Stevana Medakovića, koga u predstavi tumači Nikola Rakočević, mladića s vizijom i željom za promenama, suprotstavljenog porodičnim vrednostima duboko ukorenjenim u rodoljublju koje ima manje veze s osećajem pripadnosti, a više s ideološkim uverenjima, svedočimo jednom unutrašnjem porodičnom raskolu, koji vešto oslikava tragediju čitavog društva.
Ova predstava ima toplotu, a ima i težinu. Danas smo svedoci događaja u našoj zemlji i načina na koji funkcionišu politika i vlast, i kada gledamo i čitamo sve vreme, vidimo da se nije puno toga promenilo, ističe mladi glumac.
Vreme prolazi, sceografija se, kako na sceni tako i u životu, menja, smenjuju se likovi, ali društvene okolnosti ostaju nepromenjene. I baš u tome leži značaj ove predstave.
Ima jedna Selenićeva rečenica, navodi Rakočević i citira delo: Nepismeni i nesposobni otimaju mesta kadrima i učenima. Ljudi koji nemaju dana škole zidaju mnogospratne palate i niko se ne pita odakle taj kapital.
Glumac potom objašnjava: Dakle, to je ono što mi živimo i danas i zato je ova predstava aktuelna i važna i vezana za današnji trenutak, ali ne samo to nego i taj raskol u okviru same porodice i ideologije koje mi kroz vekove pokušavamo da ispratimo i za njih zapravo damo život.
Predstava koju izvodi Narodno pozorište u Beogradu rađena je pod rediteljskom palicom Veljka Mićunovića, dok je dramatizaciju uradila Kata Đarmati.
Mislim da su Kata i Veljko zaista uradili sjajan posao i da od ovog romana naprave autentično dramsko delo koje je samo po sebi umetničko delo, zaključuje Rakočević.
Autentičnost predstave „Očevi i oci” prepoznao je i nagradio stručni žiri u okviru petog festivala drame balkanskog kulturnog prostora „Teatar na raskršću”.
Značaj ovog pozorišnog komada za kulturu i jedno društvo uopšte, ali i njegov vanvremenski okvir prepoznali su i kritičari, te je nagrada okruglog stola kritike otišla upravo beogradskom Narodnom pozorištu.
Autorka: Jelena Jocić