Sa željom da na drugačiji način progovori kroz svoju poeziju, Jovana Bajagić izlazi iz ustaljenih okvira stihova i rima i obraća se savremenom čoveku jezikom koji mu je blizak i prepoznatljiv. Za nju pesme više nisu zatvorene unutar tvrdih korica knjiga, već žive izvan njih, u prostoru grada i svakodnevici koja nas okružuje.
U poeziji, kao i u životu, sve počiva na igri. Ako ste spremni da uplovite u svet Jovanine „Muve”, otvoriće vam se novi univerzum, svet u kojem se skriva snažna simbolika i značenje koje svaki čitalac može tumačiti iz sopstvene perspektive.
Imala sam želju da akcenat bacim na poeziju u prostoru. Po ugledu na Site-specific poetry, poeziju koja je stvorena za prostorne karakteristike ili istoriju mesta (a u zavisnosti od lokacije i uzimajući u obzir ambijent), imala sam i potrebu za stvaranjem koje izlazi iz knjige i ulazi u prostor grada, objašnjava Jovana.
„Muve” su izašle izvan zbirke, odvojile se i nastavile da žive svoj život. Publika sada ima priliku da na svakom koraku naiđe na svoje „ogledalo” i suoči se sa najdubljim strahovima i nadama.
Poželele smo da kroz minimalnu intervenciju u prostoru transformišemo stih tako da se istakne, ali i da sam prostor utiče na značenje i doživljaj. Ideja koja sama po sebi nije krik inovacije, ali pomaže da poezija upliva čak i u život običnog prolaznika, navodi autorka.
U tom poduhvatu pomogla je joj je mlada umetnica Mina Stefanović, koja je njenu poeziju doživela i proživela, a onda je pretvorila u novi vid umetničkog izraza.
Volim da kazem da je ona glas moje generacije i to mislim i osećam univerzumski. Njene pesme su me dotakle na mnogo nivoa, rastavile na milion delića i sastavile u isto vreme. To ne samo da je dovoljno za inspiraciju, već stvara neopisivu potrebu da ih predstavim najbolje što umem, priča umetnica.
Baš kao i Jovana, i Mina progovara kroz umetnost, a „Muve” su kroz njen umetnički izraz dobile drugačiju formu: snažniju, važniju, ljudsku, i pre svega, žensku.
Učinila je da kao posmatrač njenih ilustracija uvidim jak ženski glas u sopstvenoj poeziji. To je snaga njene umetnosti – da ogoli i ono što nesvesno ili svesno prikrivamo, ističe Stefanović.
Naziv zbirke, kao i ništa drugo u Jovaninoj poeziji, nije slučajan – ona pre svega istražuje svoje unutrašnje biće, ohrabrujući nas da i sami zakoračimo stazom samospoznaje. Staza će vas ponekad odvesti u nepoznato, ali ne brinite, sve dok pratite tragove u vidu poruka koje su vam Mina i Jovana ostavile, nećete se izgubiti.
Jelena Jocić