„Kultura nije luksuz. Ona je duhovni temelj jednog društva, identitetski kompas koji nas oblikuje, povezuje i podstiče da budemo bolji”, kaže na početku razgovora glumac i producent Predrag Kotur. Upravo iz te potrebe rodila se inicijativa da Prokuplje dobije profesionalno pozorište, čiji je glasnogovornik Kotur.
„Prokuplje je nedavno dobilo status grada i kao takvo mora imati svoju ustanovu kulture koja se bavi pozorišnom produkcijom. To je jedan od ključnih preduslova da grad zadrži i opravda svoj status”, objašnjava sagovornik.
Podseća i na značajan istorijski podatak: „Još 1956. godine, državnim dekretom, ukinuto je profesionalno pozorište koje је toplički kraj imao. Danas je Toplički okrug jedini u južnom i centralnom delu Srbije bez profesionalnog pozorišta. To su glavni razlozi iz kojih je potekla ova inicijativa.”
Glumac naglašava da ideja nije nova i da se već decenijama provlači među umetnicima i kulturnim poslenicima. Međutim, čini se da je sada sazreo trenutak za konkretne korake.
Koliko su građani i građanke željni pozorišnog života potvrđuje i činjenica da je u decembru 2022. godine u srcu Toplice pokrenut festival komedije.
„Pre četiri godine, zajedno sa kolegom Stefanom Urošem Tešićem, pokrenuo sam festival komedije, koji je u početku nosio naziv ’Ispad fest’. Pod tim imenom organizovan je prve dve godine. U dogovoru sa gradskim vlastima, preimenovali smo ga u Prokupački festival komedije, kako bismo lakše aplicirali da manifestacija bude uvrštena među prioritetne gradske događaje – što se, nadam se, uskoro i ostvaruje”, ističe Kotur.
Najbolji dokaz za to koliko pozorište nedostaje Prokuplju i širem topličkom kraju jesu ljudi.
„O tome koliko su ovakvi sadržaji potrebni svedoče rasprodate sale u roku od samo 48 sati nakon objavljivanja festivalskog repertoara. To je jasan i snažan pokazatelj kulturne gladi u ovom delu Srbije.”
Govoreći o budućoj strukturi pozorišta, Kotur navodi da postoji više mogućih modela, ali da je jedan trenutno najizvodljiviji:
„Ima nekoliko modela za profesionalno pozorište, a po meni je trenutno najizvodljiviji model mikro pozorišta, odnosno pozorišta sa manjim brojem zaposlenih, koji su neophodni za rad ove institucije, dok bi glavni fokus bio na produkciji predstava”, objašnjava.
Što se repertoara tiče, navodi da bio bi raznovrstan: „Dve večernje i dve dečje predstave godišnje, kao početni korak u izgradnji pozorišne publike. Koprodukcije sa okolnim pozorištima i angažovanje reditelja i glumaca sa strane, čime se podiže kvalitet i raznovrsnost”.
Takvo pozorište imalo bi prilagođenu organizaciju, zasnovanu na postojećim kapacitetima i saradničkom pristupu. Kao početna baza predviđena je scena Doma kulture u Prokuplju, dok bi se kroz projektno angažovanje omogućilo uključivanje dodatnih saradnika i realizacija predstava i u drugim mestima Topličkog okruga, poput Kuršumlije, Blaca i Žitorađe, koja poseduju odgovarajuću infrastrukturu, ali nemaju redovan kulturni program.
Za Prokuplje, otvaranje profesionalnog pozorišta ne bi bilo samo arhitektonska ili administrativna novina. To bi bio akt civilizacijske hrabrosti, smatra glumac.
„Takva institucija bi postala kulturni epicentar Topličkog okruga, okupljajući talentovane umetnike, mlade entuzijaste i ljubitelje dramske umetnosti iz čitavog regiona. Pružila bi obrazovni i razvojni impuls, ne samo deci i omladini, već i svima koji žele da kroz umetnost proširuju vidike; otvorila prostor za dijalog o društvenim temama, o identitetima, o izazovima savremenog čoveka; povezala se sa školama, lokalnim, republičkim i međunarodnim festivalima i medijima, čime bi stvorila mrežu kreativnih saradnji i proširila kulturnu ponudu; donela ekonomske benefite kroz turizam, zapošljavanje i valorizaciju lokalnih potencijala.”
„Toplički okrug je bogat duhom, istorijom i ljudima”, s ponosom ističe Kotur i obnjašnjava da bi profesionalno pozorište u Prokuplju bilo manifestacija tog bogatstva, kao i signal da je jug Srbije spreman da stvara, ne samo da preživljava.
Razgovarala: Jelena Jocić
Naslovna fotografija: Uroš Denčić