Izbor iz zbirke kako kentauri nose pantalone (Niš: NKC, 2025)
Kentauromahija I Između borova dvorišta šarenih kapija prolazili su dani bezbrižnosti iz kuće mirisao je domaći hleb preskakao ogradu pozivao na ručak sa prašnjavog puta čuo sam oca kako proklinje starost svoje testere kraj avgusta između dečaka prljavih kolena sumrak je bio sudija igrali smo fudbal na zemljanom terenu sve dok sunce nije postiglo pobednički gol tada sva moja nežnost predata je nemilosti mraka prevrnuo sam stolove na kojima je bila poslužena grubost doma i šume pozivao me je isprekidan jezik na asfaltu ogromna usta na kraju puta zubi oblakodera žvaću nove zalogaje morao sam da odem kladili su se da ću postati čovek.
Ne treba menjati početak Otac me nije učio kako se brije stavlja prezervativ ni kako da ne ličim na njega učio me je kako da pijem a dugo ostanem trezan kako da pušim a doživim šezdesete kako se seče stara hrastovina kao kada odrubljuješ čoveku glavu tako sam pisao pesme išao je u vojsku ali mu noga nije ranjena u ratu i nema čime da se ponosi mačke već dugo nema odlazi kada je vreme da ugine.
Ne naslanjam ti glavu na rame U taksiju smo se setili da smo zaboravili rezance kod bake koja prodaje mandarine voleli smo da ostajemo gladni zeleni hodnici bili su sastajalište za one koji se kriju od sebe pronašli smo se među njima stvari pamte zato nikad nisam promenio tvoj raspored nameštaja kapi iz slavine tope talog kafe u prazninu neoprani tanjiri znače odsustvo grubih dodira žicom za posuđe potrebna nam je drugačija vrsta nežnosti.
Nenad Kostić
Naslovna fotografija: Unsplash
