Сетни снови ме буде, И сетим се да би и овај дан требало да буде срећан, као и сваки претходни Али овог дана се сетим како је твоја лаж променила мој живот А лаж је једини људски грех Грех који нам је свима порок Грех коме се некад не може одолети та лаж света на кукавичком тлу Лажем кад зинем, а и чешће Ах, та лаж! Лепше су истине Лажи су свуда око нас Нека последња реч не буде истина али молим те немој да буде лаж немој ни истина да буде нека буде нешто друго нека буде чежња моја лажна нека буде чежња твоја лажна Лажеш себе или мене? Лаж је најоданији талас у мору истине Али, зар истина није најчаснија и најбоља И како знати где почиње лаж? Је ли истина највише боли? Хоћу да те заштитим! Од лажи, од света, од тебе и себе. Мука ми је! Од својих прећутаних истина и свих изговорених лажи. De profundis clamavi теби, створе, О створе, o tempora o mores.
