Ако те изгубим И ако те изгубим имаћу те, на јави или у сну до тебе је. Ако се изгубиш у непрегледним излозима животног пута, наћи ћу те, тамо гдје сви путеви почињу и завршавају се. Ако те валови жеље однесу вођени осјеком слабости, и обрадују се томе, реци им да јутро доноси плиму. У мојим рукама су и сунце и мјесец када си ти у питању. Врхунски мађионичари не би имали изгледа да те сакрију од моје љубави. Плејада љубавних стихова моје је оружје. Одавно склопљен уговор са твојом сенком гарантује ми твоје присуство. Попут вјетра и кише, намера ми је да те милујем, као њежна успомена да те подсећам на своје присуство. Све оно што си имала и имаћеш дио је мене, умирући ратник животне љубави бићу пред тобом чекајући твоју крајњу пресуду.
Немир Одавно познат немир, праћен умором, те мислима о погрешним скретањима и нејасним раскрсницама живота, без питања продире у кости и мишиће, навикнуто згрчене. Хладноћа мисли се претвара у хладноћу живота, а жеље и снови се повлаче у маглу немогућности помјерања, сјетне казаљке сата сопственог живота. Мрежа давних разочарења, замућује вид надања, посусталост бића оправдава се ћутњом, и једино присутна измаглица освјежава поспано лице неког сада другачијег човјека. Душа некако остари, измјени се мучена једва примјетним прољећем, те предугим зимама и несносним кишама које не познају доба године.
Снага која недостаје Осјети човјек да му недостаје снаге, схвати да не гледа више на свијет као прије. Увидиш да те нема јер си се дао, дијелови твоје душе свуда су расијани. Тамо гдје је требало, а нажалост и тамо гдје није. Осјећаш да си потрошен, јер си све плаћао и тијелом и бићем, а њихова вриједност не да се измјерити. Потроше се ријечи као поток на врелини љета, као зрна пијеска у часовнику живота. Као снага човјека на постељи, као све што је лијепо, и што кратко траје. Потроши се човјек у жудњи, жељи, ишчекивању, у давању себе цијелом свијету. Свима и свакоме без изузетка. Као да је човјечија снага вјетар, па ће бити ту и сутра. Потроше се и шансе, прилике и начини, а на крају остане само сјета. Одавно угашеној звијезди не остаје ништа друго, до сјећање да је сијала.
Богдан Томић
Насловна фотографија: Unsplash