Кад дођеш у било који град А у било који град се долази врло касно Кад дођеш врло касно у било који град Све ће ти бити однекуд познато Као пољубац већ даван некоме У град ко зна који Кад дођеш ко зна кад И ко зна откуд Из Вељег Дубоког или ниоткуд Сасвим свеједно Све ће бити исто као да ниси долазио И да уопште не постојиш Јер провиђење не жури И ништа не заборавља И не фали му ни маште ни идеја Да све повеже и испуни Као што је писано Само ти не би био исти И ништа не би било као што јесте Да је могло бити као што није Јер постоји само један град И само један долазак И само један сусрет И сваки је први и једини И никад пре ни после није се догодио И сви градови су један Делови једнога јединога града Града над градовима Града који си ти Према коме сви иду Да се сретну са собом Добро је што си дошао Да се у то увериш Матија Бећковић „Кад дођеш у било који град“
Фотографије Загреба и Задра: Ксенија Стаменковић
Стихови: Поезија суштине