U Narodnom pozorištu u Nišu 15. aprila biće izveden vodvilj „Preljubnici” po tekstu Žorža Fejdoa, u režiji Božidara Pešića i Igora Ivanovskog, a u izvođenju glumaca Akademskog pozorišta SKC Niš i Pozorišta „Treća polovina”. Reč je o pozorišnom delu koje je do sada osvojilo pet nagrada u Jagodini na 14. Međunarodnom festivalu DOPS (Međunarodni festival dečjih i omladinskih pozorišnih predstava). Sa rediteljem i glumcima razgovarali smo u Centru za kulturu u Svilajncu, gde je pomenuta predstava veoma uspešno izvedena.
Vodvilj kao jedna od najzahtevnijih teatarskih formi nije toliko česta na pozorišnim scenama kako u Nišu tako i u drugim krajevima Srbije. Upravo iz tog razloga reditelji „Preljubnika” odlučili su se da ovu francusku komediju postave na scenu.
Ideja da radimo vodvilj nametnula se zato što, kada je reč o teritoriji Niša, nismo imali takve predstave na repertoaru i to bi bilo nešto novo za našu publiku. Međutim, kada smo krenuli na gostovanja izvan juga Srbije, shvatili smo da to publika inače voli i dobro je kao luft posle mnogih problema koje svi imamo u životu. Svako bi voleo da dođe i pogleda jednu zdravu komediju, kao što je ova francuska iz 19. veka. Vodvilj je zahtevno postaviti na scenu pre svega što se tiče igre. Glumci su najaktivniji kada rade vodvilj ili kada rade mjuzikl. Znamo da je tu dosta šetnje na sceni, velikog znoja, nije kao kada se radi drama. Naravno, postoje i drame u kojima ima previše hoda, ali vodvilj to iziskuje i veoma je brz, potrebna je konstantna koncentracija na sceni zbog tajminga. Tajming je veoma važan kod ove forme, tako da je vodvilj izuzetan izazov za glumce, ali i za nas koji prvi put radimo vodvilj.
Glumica Akademskog pozorišta SKC Niš Dragana Živić, koja u predstavi tumači lik gospođe Pontanjak, kaže da glumci moraju da znaju kako da odigraju vodvilj, jer su tanke linije između glume i „preglumljivanja”.
Teško je izvoditi vodvilj, jer je to, kako ja volim da kažem, crtani u pozorištu i treba ga igrati tako, a ne otići u neke karikature, da bude ogavno za gledanje. Tako da je to veoma rizičan teren – glumiti, a ne preglumiti i ne biti previše ozbiljan. Međutim, svi znamo šta je ideja u predstavi i svi imamo istu energiju i mislim da to publika prepoznaje.
Predstava prati Pontanjaka, oženjenog muškarca koji pokušava da zavede gospođu Vatlen, ženu svog prijatelja, koja, sa druge strane, ima sopstvene planove – da kazni svog muža zbog prevare. Potencijalni planovi izazivaju vrtoglavu komplikaciju dok likovi dogovaraju sastanke, pokušavaju da razotkriju prevare i na kraju budu primorani da pokažu svoje pravo lice.
Zadovoljni smo reakcijama publike, jer ova tema koju obrađuje vodvilj jeste možda životna priča nekih ljudi i možda se neko pronalazi, tako da mislim da pre svega imamo taj smeh, aplauz čest i to puni baterije nama kao glumcima i podstiče nas da radimo dalje.
Reditelj dodaje i da je saradnja tokom pripreme predstave sa kolegama bila izuzetna.
Mi se pre svega poznajemo iz prethodnih projekata; lakše je raditi sa ljudima koje poznajete. Zadovoljan sam, radili smo na težak način, ali svi su to pratili. Ono što ja i Igor želimo da izvučemo iz njihovih likova, oni su to pratili na razne načine.
Miloš Obradović u predstavi tumači lik gospodina Soldinjaka, biznismena boksera iz Londona, koji dolazi sa namerom da se razvede od svoje žene uz pomoć advokata – gospodina Vatlena.
Uvek posle igranja budemo svi mokri od znoja, jer treba da se drži neki tempo, da se drži ta energija koja diže publiku i koja samim tim hrani publiku smehom i smešnim situacijama. Saradnja sa kolegama i rediteljem je bila odlična, neke ljude sam znao, neke sam upoznao kroz predstavu i postali smo šira porodica. Družimo se i van proba, jedno lepo iskustvo.
Pored ove predstave u javnosti se mnogo govorilo i o Božidarovom filmu „Prihvati ili odbij”, koji je privukao posebnu pažnju publike, s obzirom na to da je snimljen uz veliki entuzijazam i minimalne troškove.
Pobrao je fine simpatije publike, radili smo triler sa primesama horora. Bilo je iznenađenje za publiku. Prošao je dosta profesionalnih festivala, jakih premijera u Nišu, Beogradu – najveći uspeh do sada kada je reč o našem angažovanju u filmskom svetu.
Pešić dodaje i da bez entuzijazma nema ni umetnosti.
Entuzijazam pre svega, a onda i ono ostalo. Mislim da je to najzdraviji recept za mlade ljude koji žele da se ostvare kroz umetničko i drugo stvaranje. Bitan je entuzijazam da bi se uspelo kasnije i preporučujem da ne gušite to kod sebe.
Iz tog entuzijazma neguje se i širi lepota realizovanih projekata poput filma ili pozorišne predstave „Preljubnici”. Međutim, to je podstrek i za nove projekte o kojima će se tek pričati kako u pozorišnim krugovima Niša tako i širom Srbije.
Razgovarao: Marko Mirković
Fotografije: Jovica Kovačević