„Volela bih da mogu celog života da imam tu privilegiju da povremeno radim Milenu” reči su kojim mlada glumica Ana Mandić započinje razgovor za „Bez limita” o ulozi u predstavi „Brod za lutke” koja će imati premijeru u Narodnom pozorištu u subotu 28. oktobra. Ana se sa dramskim tekstom Milene Marković nije susrela prvi put. Tumačila je jednu od uloga u komadu „Pet života pretužnog Milutina” u Ateljeu 212, ali je u njoj oduvek postojala želja da na scenu donese i „Brod za lutke”.
Ovo nije prvi put da se srećeš sa delom Milene Marković?
Ovo je susret sa nečim o čemu sam maštala, ali nije prvi put da se srećem sa Mileninim tekstom. Imala sam prilike da radim jedan njen komad u Ateljeu 212. Govoriti Milenu na sceni je posebno. Volela bih da mogu celog života da imam tu privilegiju da povremeno radim Milenu.
Još od studentskih dana u tebi je postojala želja da igraš baš u ovom komadu. Zbog čega je on poseban?
Zato što je ovo priča o ženi umetnici od početka do kraja njenog života. Ovo je priča o preprekama na koje ona nailazi odnosno priča o našem okruženju koje nas, namerno ili slučajno, sprečava da se ostvarimo onako kako mi želimo da se ostvarimo u čemu god, da li je to umetnost, majčinstvo, ljubav kao takva, ali govori o tome kako nas okruženje guši i sprečava da ostvarimo svoje snove.
U predstavi tumačiš lik mlade umetnice. Koliko je uloga bila zahtevna?
Ovaj komad je izazovan. Nekome je izazov težak, ali meni je uzbudljiv i ja volim da se uhvatim u koštac sa nečim što mi je uzbudljivo, a ovaj tekst to jeste.
Šta si dala svojoj junakinji, a šta je ona dala tebi?
Mislim da smo jedna drugoj potakle možda neku emotivnost u smislu neke fragilnosti, ali isto tako neku borbenost. U toku ovog komada sam imala neku veliku snagu.
Govoreći o delu „Brod za lutke” rediteljka Iva Milošević je kazala da je ovo zapravo ženska potraga, kako si ga ti doživela?
Ovo jeste ženska potraga. Imamo mi tu i te kako muških likova, ali jeste priča o ženi umetnici koja živi svoj život. Želim i verujem da će žene i devojčice izaći sa predstave sa nekom snagom, verom i željom da se izbore za sebe.
Prvi put si u niškom pozorištu, kakva je bila saradnja sa kolegama?
Bila je divna saradnja. Zahvalna sam svima što su me prihvatili, što su bili toliko saradljivi. Počastvovana sam i privilegovana što sam radila sa svima njima.
Iako si prvi put u niškom teatru, sa publikom si imala prilike da se sretneš na Filmskim susretima. Kakva je ovdašnja publika?
To što sam ja doživela je divno. Niška publika je verujuća i navijačka da tako kažem, ali ne u smislu utakmice, već u najplemenitijem smislu. Publika u Nišu sedi, gleda te i želi da uspeš.
Razgovarala: Jelena Jocić
Fotografije: Narodno pozorište Niš