Није да не волим кишу. Уме она да инспирише, да ми замрси конце и наведе на стварање било чега… сетног углавном.
Није да не волим кишу која мрси конце јер једино умршени конци отварају пут спознаје моћи љубави, подршке и снаге коју од облака често не видимо.
И није да не волим ведро време чак и кад знам да је и оно попут кише привремено.
Волим више од свега дугу која долази кад Сунце победи кишу.
Волим уживање у том моменту, волим посматрати победу звану разведравање.
Јована Денчић