Život je lep, život je let: skakati, plakati, mirisati, misliti – delovati. Zalepršati krilima života, ima li ičeg lepšeg?
Čim pomislite za nekog čoveka da je savršen, znajte da ste u zabludi: ili ste pijani ili zaljubljeni, a možda i jedno i drugo!
Jaka prijateljstva su neretko zasnovana na blagim nesuglasicama, provokacijama, koja su u početku druženja možda i otupila mač sloge u ortačkoj borbi.
Naposletku, taj isti mač se oštro pričvršćuje i zabada prijatelje na zid ljubavi snagom novog jedinstva i gradi beskrajne, neraskidive životne saputnike!
Zapamtite da smo svi u životu nekad CICIJE, u manjoj ili većoj meri. Ova osobina podrazumeva da smo zasigurno nekad (pa i sad?) bili sebični prema nekome ko je zaslužio više naših osećanja, saveta, para – ljubavi, te nam možda i nije jasno zašto su neki ljudi (mi ih smatramo i lošima) otišli iz naše blizine.
Cicijom zovem i rasipnika – onu osobu koja daje previše drugom, a upravo daje personi za koju (ne) zna da to nije dobro i ne trudi se da sazna da li je onom ko daje to stvarno potrebno. Štedeći tako preveliku ljubav za sebe, i darivanjem isključivo svoje nadmoći bez humanosti, on(a) neosporno potvrđuje svoju ŠKRTOST i nedovoljnost u davanju: znanja, emocija i stvari!
Okruženje je oličje naših (ne)kvaliteta. Što smo svet(l)iji, to više gasimo tamu u drugima – blistavost naše duše se ogleda u obasjavanju okolnosti i u čistoti sredine.
Razdvojenost – konkretno fizička distanca koja na maratonu bliskosti zaostaje u odnosu na duhovnu udaljenost, od nekih ljudi može da traje satima, danima, mesecima. Ali ipak, oni su tu. Stoje u vašim srcima i posle svakog povremenog susreta, plamen se uvek uveća, razbukta – svaka varnica pri vašem ponovnom druženju rasplamsava toplinu ognja u vašim grudima. To je naprosto jedan beskonačni jaz koji se sve više širi i produbljuje snagom uspomena, lepih trenutaka i nedaćama koje ste vi zajedno proveli, a i dalje provodite.
Sa druge strane, intenzivni i stalni kontakt sa nekim osobama je toliko isprazan ili u stvari prenatrpan, suvišan, da svaka kapljica koja će i dalje prelivati čašu vašeg „prijateljstva“ može izazvati površnu poplavu, plitku, ali dovoljnu da vas utopi u duboku odvojenost i večito odbijanje.
SAVET PROTIV GORDOSTI: Čim krenete da u velikoj meri razmišljate o tome da li ste i koliko ste delovali pametno ili glupo, odmah svoje narcisoidne misli zbacite u bunar sujete, potopite ih prepotentnošću i zauvek zatvorite poklopcem na kome piše: SVI LJUDI SU NESAVRŠENA BIĆA!
Patiš? Žali (se). Želiš? Traži (se). Ne znaš? Pitaj (se). Voliš? Podučavaj (se).
Ko se igra neprekidno raste i nikad ne odraste. A ko prestane da sazreva i uči, taj više ne živi. Dakle, živimo u igri!
Postoje ljudi koji vas vole i kojima značite i iz daljine. Ne varajte se da oni smatraju da je put koji vas razdvaja trnovit ili da je to vatreni put koji progoreva samo da bi vas držao na distanci. Često su to izneverene, ogorčene duše! Poštujte ih preko te niti iako su oni navikli na fizičku razdaljinu.
Neretko izbegavamo i ne podnosimo ljude koji podsećaju na nas u prošlosti, a ipak (ne) prepoznajemo sopstvene mane kod poželjnih osoba u okruženju koje ismevamo. Razlike nas povezuju i u drugima često uočavamo trenutne naše slabosti.
Drugi su ogledalo nas – tražeći pluseve u drugima, težimo da ispravimo naše minuse – to je životna matematika!
Ukoliko sam više putovao (višesmisleno), utoliko sam sve ređe, ali slasnije upoznavao ljude koji vole iskreno, istinski.
Nažalost, na ruti časnosti i poštenja, sve više sam primećivao zaprljane, onemoćale, prividno srećne putnike saterane na blatni trotoar.
To su oni koji poštuju SAMO zbog stvari.
Otimajući se oko bogatstva, zaslepljeni su ISKLJUČIVO materijalnim hedonizmom: nakit, vile, luksuzni automobili, skup komad garderobe, droge, brendirana pića.
Prava sreća je u osmehu, poljupcu, zagrljaju i lepoj reči – volimo LJUDE, a ne PREDMETE!
Nijedan čovek nije toliko glup koliko mi ne možemo da ga razumemo!
Ma ta sitnica koja ti fali je garancija tvoje sreće, sreća baš tada nastupa kada misliš da ti za nju malo treba.
Želja za nečim je čarobno nadahnuće i glavni uslov za uspeh – zlatna detelina koja ti nedostaje je tvoj lovorov venac.
Život neprestano dokazuje svoje savršenstvo u umetnosti: velike trenutke oličava jedan neprikosnoveni kontrast – pozitivno naspram negativnom, dobro u ringu sa zlim i lepo, nešto lepo koje je uvek uz rame sa nečim manje lepim.
Autor aforizama je Ognjen Stanković, master student Komunikologije.
