Нестварни призор између јаве и сна и емоцију која га је пратила млада нишка уметница Сташа Петровић преточила је у песму. Док је вештим прстима прелазила по диркама клавира производећи мелодију, пред очима су јој се ређале песничке слике. Визија једног наизглед обичног дана на симболичан начин допринела је да и Сташин сан постане јава. Песма „Крај мене” недавно је имала премијеру на Јутјубу, док је нишка премијера планирана крајем октобра у оквиру омладинског пројекта студената Филозофског факултета.
Шта је био преломни тренутак да снимиш песму, с обзиром на то да се дуго бавиш музиком?
Дефинитивно је преломни тренутак било познанство са Војом Аралицом. Ја већ неколико година стварам и пишем и много је материјала по мојим фиокама – започетог, који чека да буде завршен и који чека мене мање критичну. Шалу на страну, истина је да тражим увек више од себе, што је мач са две оштрице, али неопходан ми је био тај спољни терач, спољна мотивација која се јавила онда када је Воја од мене затражио да му пошаљем нешто од свог материјала. Иако нисам била уверена да је било шта од тога шта сам послала довољно добро, на крају смо се сложили да је песма „Крај мене” добар избор за првенац.
Први музички кораци?
Они крећу са уписом ниже музичке школе за клавир у мојој десетој години, коју сам успешно завршила. У току тог школовања схватила сам да је певање дефинитивно нешто чему желим више да се посветим, те сам касније уписала и нижу музичку школу на одсеку соло певања, а у међувремену хватала понеку прилику за наступ. Ти први наступи били су углавном везани за школске приредбе, премда сам их ја доживљавала богзна како озбиљно. Нарочито наступе у средњој школи, Гимназији „Светозар Марковић”, које ја заиста видим као моја прва, озбиљнија извођења, јер је тадашња професорка музичког Разија Шпановић изузетно професионално организовала школске приредбе, на којима су увек главна атракција били „њени” соло певачи.
Инспирација за песму „Крај мене”?
Песма је настала потпуно спонтано, није било неке посебне инспирације осим онога што сам видела са прозора 13. спрата и можда неких унутрашњих осећаја. Пустила сам снимак акорада које сам одсвирала на клавиру, чула мелодију и почела да певам оно што сам видела – аутомобиле и сунце (потпуно некреативно). Али су онда нове речи уследиле саме. Нисам нешто марила да ли има риме или како нешто звучи, било је важно да не нарушим ток и да осетим причу. Касније сам се позабавила полирањем, а истог дана увече сам написала текст за другу строфу. Дакле, песма је настала у једном даху, а највећи део и у једном дану. Ситне промене су уследиле касније, мало пре снимања песме у „Сиена студију” у Београду.
Радиш у Позоришту, а сада си добила прилику да и сама глумиш у свом споту. Да ли је било савета, помоћи колега?
Заправо, једва ико да је знао да ја снимам спот за свој првенац и да уопште имам у плану да избацим своју прву песму, па како није било приче о томе није било ни савета колега. Премда, ја сам особа која баш воли да се посаветује када је у недоумици и увек ми значи та повратна спрега како бих могла јасније да размишљам. Због тога сам се саветовала са целом екипом на самом снимању, у смислу тога како им се чини неки мој избор или како да нешто изведем. Верујем да је и та комуникација била један од предуслова да успешно завршимо наш пројекат.
Занимљиво је да су на споту радили млади, а међу њима и један Нишлија.
Да, то је екипа младих људи која је недавно оформила и своју продукцију „Паралела”, на челу са Нишлијом Вукашином Цветковићем, који се већ одлично показао у раду на споту Керберове песме „Бестрага све”. На студијама у Београду упознао је још неке талентоване људе, жељне рада и стварања и тако се, поред њихове продукције, родила и ова сарадња – на чисту препоруку и гарант, а мени је било најважније то да постоји ентузијазам и стрпљење, као и жеља да се направи нешто квалитетно.
Снимало се два дана. Да ли је било напорно?
Било је напорно, снимали смо током периода великих врућина и то пре подне и по подне, тако да сам устајала јако рано како бих стигла да се нашминкам и средим фризуру пре самог снимања, а завршавали смо када већ зађе сунце. Ипак, било нам је толико лепо и забавно да нам је фалио бар још један дан снимања.
Какве су реакције публике?
За сада су коментари позитивни и обећавају, и за песму и за спот, и то ме чини прилично задовољном. Свакодневно расте број прегледа и спот све више допире до публике која не зна за мене нити мој рад, тако да ме посебно радује када добијем позитиван коментар од особе коју не познајем.
Песма је имала промоцију на Јутјубу. Је л’ у плану промоција уживо у Нишу?
Да, имам неке планове када је питању промоција уживо, а ускоро ћу у Нишу наступити у Народном музеју, у оквиру културно-уметничког програма „Уметнички калеидоскоп”, што ће свакако бити премијерно извођење.
Који су ти даљи планови?
Дефинитивно настављам са ауторским радом, као и сарадњу са Војом Аралицом. Тренутно припремам две песме, па ћемо видети којој од њих је суђено да буде моја друга песма. Свакако ме радује помисао на оно што потенцијално следи.
Разговарала: Јелена Јоцић
Фото: Александар Веселић