Педесет прва награда Бранко Миљковић уручена је књижевнику Ђорђу Деспићу за збирку песама „Аутохипноза” на свечаности одржаној у Градској кући. О добитнику награде одлучивао је стручни жири који су чинили Јелена Младеновић, Петар Матовића и Миодраг Раичевић.
„Миљковићева размишљања о песми и видовима њене функције тренутно ми делују као најпримеренија спона са важнијим одликама и преокупацијама моје поезије као што је однос према писању, однос према свету и самом себи, према неким композиционим законитостима мојих стихова, али и просторима инспирације из којих сам црпео песничку слику и уметничку емоцију”, казао је Деспић.
Наводи и да, иако су песме које пише на моменте аутобиографске, каткад изразито носталгичне, поезија је за њега место сусрета са самим собом.
„Она (поезија) јесте то приближавање себи јер увек извире из предане концентрације бића и оних унутрашњих душевних подстицаја једнако као и из откривања загонетних релација које песник осећа и препознаје да се одвијају, да се преплићу и инсистирају на равни између прошлости и садашњости, машти и реалности, сна и збиље, сећања и заборава”, истиче поета.
Позивајући се на Миљковићеве стихове Деспић објашњава: „ʼПесма започиње сећањем, а завршава заборавомʽ каже Миљковић, немајући притом на уму ниједну конкретну песму и прилазећи јој првенствено као феномену који има своју посебну онтолошку природу. Међутим, ја његове речи доживљавам мало другачије. Доживљавам их као сажети спој уметничке луцидности и филозофског понирања који је способан да укаже на често несвесну потребу песника да доживљај себе и света искаже и развија управо у том луку од сећања до заборава”.
Подсетимо, награда Бранко Миљковић једна од најпрестижнијих награда за књижевност у Србији. Додељује се за најбољу збирку поезије објављену у претходној години и састоји се од статуете, плакете и новчаног износа.
Награду је основала Скупштина Града 1971. године, а додељује се сваке године у организацији Нишког културног центра и под покровитељством Града Ниша и Министарства културе Републике Србије.
Јелена Јоцић