Bože, usliši makar na tren molitve grešnih što teretom hramlju; čuj reči i jauke jadnih, što im pragove prskaju krvlju. Pogrešni ljudi što pogrešnom se klanjaju i plaču se tuđemu nadaju u sladosti; oni nas napadaju i prokletim darivaju, s olovnim mislima i paklenom radosti. Zar ne vidiš, blaženi Oče, kako plaču nesrećnici tvoji? Zar ne vidite, Sine i presveti Duše: nemirno stado nečastivog se boji. A lukavi igra otuzbir i traži najperfidniji način da uđe u ljude, I molim zato, samo jedno tražim: oprosti nam, svima, pravedni Gospode.
Moje ime je Andrej Kocić, iz Niša sam, imam 17 godina i pohađam treći razred Gimnazije „Svetozar Marković”. Bavim se pisanjem poezije i proze i sviram gitaru. Umetnost za mene znači život.
Naslovna fotografija: Unsplash