NAŠA PESMA Prećutaću kakvo osećanje i dan-danas Spomen na tvoje ime u meni budi, Da li su pesme ili pak ljudi Svojim neznanjem spojili nas. Neću reći drugima Da li su nam setne bile kiše I da li smo posle njih ikada više Zajedno čekali zimu. Prećutaću kakva je I da li je ma kakva spona vezivala nas, da li nam je vetra dah ukrao glas Kad su nam se niz raskršće razišli puti. Neću im reći ime tog grada U kom se svetla nikada ne gase, Niti čije oči – tvoje ili moje – Njihove svetiljke krase I da li su one ikada i sjale za nas dvoje… Prećutaću milje i godine što dele nas, Da li se ponor ili se spas U zagrljajima tvojim krio za mene I da li su nas ikada u zagrljaj spajale ruke… Neću ljudima govoriti da li je sve bilo Tvoje obmane ili moje naivnosti delo, Kako se niti da li se ikada smelo Voleti kratko Na jedan dan. Neću ljudima reći da li je srećna Ili je tužna zbog tebe muzika Svirala u meni I da li još prolećem, kad sve ozeleni, Miris mi tvoj čini se znan. Prećutaću da li je ljubav Ili tek topla tišina leta Opijala srca I da li još čujem tvoje da kuca U svakoj harmoniji nota. Neću im reći da li još uvek snevam Ili je po mom satu za sne isuviše kasno, Da li je tiho ili preglasno Sećanje na tebe – replika života.
UMRETI U SEPTEMBRU Kako bi bilo lepo umreti u septembru Kad je svaki plač tiši od pucketanja uvelog lišća… Bilo bi lepo sklopiti plave oči dok nebo sasvim ne posivi i u magli ne izgubi sjaj… Otići kao ptica selica pre prve kiše, Kad je svaki jecaj tiši od romora, Kad je pesma vetra bolnija od uzdaha… Volela bih umirati u jeseni! Tada bi mi priroda bila saputnica; Niko ne primećuje uveli cvet u bašti hiljade istih cvetova… Otišla bih bez tuge, bez ljudi, bez nedostajanja… Jedino tada bih umrla kao što sam i živela: Sama i zaboravljena…
Dragana Klašnja
Naslovna fotografija: Ante Hamersmit; Unsplash
Biografija:
Diplomirala sam ruski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Svojevremeno sam preko jedne novosadske škole stranih jezika predavala ruski, ali se sebi nisam dopala u tom poslu. Pronašla se u ulozi novinara i smatram da je ovo moj pravi put. U slobodno vreme pišem i slikam. Volontiram za Fondaciju „1%” i NVO „Iridu”. Nedavno sam pokrenula Jutjub kanal „Shoshana Doza Inspiracije”, na kom interpretiram poeziju, pomalo govorim o knjigama i filmovima.
