(„Метаморфоза” Франца Кафке)
Придев кафкијанско настао је од имена значајног прашког писца двадесетог века Франца Кафке. Двадесети век у Европи утицао је на људе тог времена. Индустријализација, борба за радничка права, последице рата само су неки од догађаја који су узбуркали животе становника. Кафкијанско стање скоро да је заменило стање меланхолије, апсурда и празнине. Настао као део из жаргона, представља примораност човека да се налази у лавиринтима бирократије.
Кафкијански човек је бачен у тмурни свет радничке класе која је остала без икаквог права. Капитализам је довео човека до меланхоличног стања и осећаја празнине. Његова улога у животу јесте та да оде на посао и обавља задатке по наређењу. Не размишљајући много о својим активностима након посла, он одлази својој кући и механички води свој живот. Кафкијански човек је безличан, скоро па апсурдан. Kафкијански, према одредницама у Оксфордовом речнику, указује на „угњетавачке или кошмарне особине” или, према одредницама у речнику Меријам-Вебстер, на „нешто што је застрашујуће компликовано, бизарно или нелогично”.
Кафкини ликови су бачени у сиви свет равнодушности. Увек су на неком задатку који представља велику промену у њиховом животу, коју они на крају прихвате као нешто неминовно. Појединци се налазе у апсурду друштва и не могу да се извуку невини, иако, не њиховом кривицом, буду оптужени. „Неко мора да је оклеветао Јозефа K., јер је, иако није учинио никакво зло, једног јутра био ухапшен”. Овако почиње „Процес”, Кафкин најпознатији роман. Јозеф К. бива ухапшен без разлога и без икаквог објашњења. Кафкини ликови свој дан започињу неким чудним догађајем на који они не утичу. Такав сценарио сматра се карактеристичним за Кафкино стваралаштво, те је тако настала и нова реч кафкијанско. Поред кафкијанског може се срести и орвеловски, дикенсовски итд.
„Метаморфоза” је прича о Грегору Самси, који се из сна буди као бубашваба. Његова патријархална породица суочава се са потешкоћама услед губитка члана породице који је био носилац улоге одржавања финансијске стабилности. То је породица у којој је изразито присутна жеља за новцем, те самим тим се и међусобна солидарност заснива на материјалном доприносу који остварују чланови породице, а не на емпатији. Породица не обраћа пажњу на емотивно стање Грегора Самсе, већ размишља о томе како је изгубила некога ко ће им плаћати рачуне.
Несвакидашњи увод у ову приповетку изазива осећај збуњености код читалаца. Тако је Маркес рекао: ,,Прва реченица умало ме је оборила с кревета. Био сам јако изненађен. Писало је: ’Kада се Грегор Самса пробудио једног јутра из немирних снова, приметио је да се у кревету претворио у огромну бубашвабу’. Прочитавши то, помислио сам како никоме није дозвољено да пише такве ствари. Да сам знао да јесте, кренуо бих много раније да стварам. Истог тренутка почео сам да пишем кратке приче”.
Фигуре преображаја
Та чувена реченица на почетку приповетке је свакога изненадила. Сама ситуација да се након немирних снова пробудимо као бубашваба може бити јако узнемирујућа, што за нас што за нашу породицу. Франц Кафка нама није сасвим случајно и насумично увео разне симболе. Само претварање у бубу представља слику људске немоћи. Слику појединца који се труди да испуни своју дневну обавезу – да оде на посао. Он не може да устане, потребне су му руке и ноге, а оклоп га у томе кочи. Тај оклоп му не дозвољава слободу, није му пријатан на леђима. Симбол собе, која представља отуђеност у свету. Он у почетку не жели да изађе, на крају бива затваран. Једино у тој соби проналази мир. Посебну пажњу треба обратити на тренутак када прокуриста долази да посети Грегора. Он је чист пример друштва, пример једног капиталисте који без имало емпатије брине једино о томе да ли ће његов радник тог дана доћи на посао. У прокуристиној апатији одражава се економски менталитет. Постојање вишка радне снаге све је присутније. Након пет година рада први пут се десило то да Грегор Самса закасни на посао. Прокуриста одмах долази да провери зашто нема Грегора. Чим је видео да се Самса претворио у инсекта, нимало забринут, отишао је. Он на њега не гледа као људско биће, већ као на некога ко треба да обави посао.Радници су лако заменљиви, стога он одлази без икаквих емоција. Према Марксу и Енгелсу, за буржоазију радник не вреди више од његовог рада. Стога, изгубивши моћ да ради, Самса за прокуристу нема вредност ни као човек. Када Самса није више могао својој породици да обезбеди новац, природа њихових односа се раскринкала.
Јавља се и промена хране као један од снажнијих симбола. Грегор, како време пролази, почиње да прихвата ону „грозну” храну коју једу животиње а не људи. То представља прихватање нечега, неке ситуације. У овом тренутку, највероватније како нам Кафка приказује, прихватање бирократског система.Коначан симбол представља јабука, један раздор у породици. Тренутак када га отац, који представља након своје метаморфозе надмоћ, немилосрдно гађа јабуком. Она му се углављује у делу оклопа, јавља се гној и то доводи до краја Грегоровог живота. Понашање породице након његове смрти представља још једну слику да јој је био потребан као неко ко ће их финансијски одржавати.
Преображај на релацији Грегор Самса – отац
Из Кафкине биографије познат нам је однос Франца и Хермана Кафке. Његов отац био је строг, жустар. Херман је био власник продавнице луксузне робе. Имао је превеликих очекивања за свог сина, стога га је често спутавао у ономе што би млади Кафка замислио. Очекивао је да његов син буде попут њега, да настави његовим стопама, али је схватио да оно што он тражи није могуће и сматрао га је својим највећим неуспехом. Често се дешавало да млади Кафка буде меланхоличан због таквог односа са оцем. Утицај Хермана на живот свога сина значајно је утицао у уметничком раду. Какав је однос имао са својим оцем можемо видети у делу „Писмо оцу” из 1919. године. Само писмо почиње директним обраћањем свом оцу: ,,Најдражи оче, једном си ме недавно питао зашто тврдим да имам страх од Тебе. […] И, када покушавам сада писмено да Ти одговорим биће то, ипак, непотпуно јер ме и током писања омета страх од Тебe”. ,,Метаморфоза” је написана 1912. године, доста раније од ,,Писма оцу”. Ова информација је веома битна због скривених породичних односа. Паралела између Грегора Самсе и његовог оца може се у неку руку поистоветити са односом Хермана и Франца. У самом делу нема много дијалога између оца и сина. Грегор Самса био је потребан својој породици као неко ко би им пружиоугодан живот. Приказана је прича о паду једног лика и јачању моћи другог. Када се Грегор претворио у бубашвабу, отац је био прилично статичан. Он пет година ништа није радио, њему су се масне наслаге око стомака таложиле, а након преображаја одлучио је да поново постане глава породице и да се његов глас поново чује. Да се Грегор није претворио у бубашвабу, највероватније би његов отац седео у фотељи, читао новине, испијао шољице чаја. Кафка описује Грегоровог оца као „човека који је лежао уморан утонуо у кревет кад год би Грегор кренуо на службено путовање; који га је увече по повратку дочекао лежећи у лаганој столици у свом бадемантилу; који заиста није могао да устане, већ је само подигао руке у знак поздрава”. Престрављен и згрожен призором, одлучује да се промени. Проналази посао, породица почиње да издаје собе, а Грегору излазак из своје собе бива забрањен. У једном тренутку поглед на њега онесвести мајку. Његов бесни отац почиње да га гађа јабукама: ,,Одједном се нешто лагано бацило близу њега и закотрљало се испред њега. Била је то јабука; одмах је уследила друга јабука; Грегор се зауставио у узбуни; сада није било сврхе бежати, јер је отац био одлучан да га бомбардује”. Један комад јабуке озбиљно повређује Грегора. Један део се набио Грегору у леђа и он убрзо умире. У тренутку када су људи ван породице сазнали да у тој кући постоји бубашваба породица једногласно одлучује да Грегор треба да напусти исту, међутим, он умире. Породица није изгледала забринуто. Штавише, чини се да им је Грегорова смрт представила само једно олакшање. Они одлучују да се провозају по селу и причају о проналажењу новог стана и супруга за Грету.
Сестрина метаморфоза
Онако како су се власт и моћ мењале у бирократском друштву тако на чистом примеру у „Метаморфози” можемо приметити како у једној породици неко ко је био често маргинализован добија значајну позицију. Улога жене у друштву била је да обезбеди храну, бригу о другима, простор у коме борави породица чистим. Улога мушкарца је та да обезбеди услове за живот, доноси новац и створи осећај сигурности у дому. Током приповедања о животима својих ликова Кафка на неки начин суспендује европски, урбани мушко-женски однос са почетка двадесетог века и трансформише те ставове представљајући Грету и мајку у улогама Грегорових чувара, а онда приказује њихову побуну против тих нових улога. У „Метаморфози” Кафка доста говори о феминизму и о томе како жена полако постаје глава породице. Да је „Метаморфоза” написана пре овог покрета, губитак сина представљао би дословно крај породице, уколико отац није радно способан. За жену је у том периоду било друштвено неприхватљиво да новчано доприноси породици. Управо због снажног друштвеног утицаја феминистичког покрета Грета је у могућности да преузме улогу оног ко финансијски снабдева породицу. Неприметна и не често поменута али прилично битна је и метаморфоза мајке Самса. Мајка, која је у друштву имала пасивну улогу да одржава дом чистим, такође постаје један од битних стубова породице упркос астми и честом умору. Ту се види херојски чин. Она прва жели да види свог сина, али, такође, након неког времена, када осети моћ, постаје хладнија.
Након што се претворио у бубашвабу, сва одговорност прелази на седамнаестогодишњу Грету. Грегор и његов отац раније нису желели да Грета излази напоље и ради, али након трансформације Грета је доказала своју индивидуалност финансијским издржавањем породице. Господину и госпођи Самса полако Грета постаје битнији члан породице зато што је способна за рад и финансијски је од веће помоћи и значаја него њен брат. Сва одговорност прешла је на њу. Све оно што је радио Грегор, све што је чинио за своју породицу полако постаје мање битно и заслуге пристижу његовој сестри. Родитељи сматрају да је она већ одрасла, па тако размишљају и о њеној удаји. Са друге стране, Грегору је драго зато што она одраста полако. Једина је она бринула о свом брату, доносила му је храну, чак је и разумела његову промену при избору исте. Приметила је да он не једе храну за људе, већ отпатке. Иако нас током приче прати Грегоров преображај, можемо приметити да сваки лик пролази кроз одређену метаморфозу. Прилично иронично и незахвално је то што млада Грета почиње постепено несвесно да „цвета”током Грегорове патње. Можда је на тај начин несвесно довела до тога да отац почиње још више да мрзи свог сина, а више да цени њу. Самса је затворен у својој соби, често чује доста позитивних ствари о својој сестри и њеном послу. Раније, док није дошло до преображаја, родитељи су се много жалили на њу када није радила. На почетку приче видимо да је сестра морала да се брине о њему и да му је чистила собу. Међутим, након његове метаморфозе није могао да ради и њихови родитељи су чак запослили слугу уместо његове сестре. То само показује како се Гретин углед повећава пред родитељима, сада када је у стању да их финансијски издржава.
Бубашваба као симбол преображаја
За Кафку слободно можемо рећи да је геније у уметању скривених мотива у својим делима и то да нам скривене поруке, заправо, приказује на веома јасан начин. Одмах након прочитане прве реченице видимо да нешто није у реду. Није први пут да се Кафкини ликови буде из сна и да нешто у реалном свету не иде како треба. Тако је било и са „Процесом” и „Замком”. Ликови су се будили са неким чудом око себе. Тако и Грегор, који се пробудио као бубашваба. Зашто баш бубашваба? Зар не постоји нека друга буба која у коју се човек може претворити? Те бубе су бескорисне, ружне и изазивају страх код људи. Кафка је забранио свом издавачу да илуструје бубашвабу и тако наводи читаоца на то да тај преображај покуша да осети лично. Стога бубашваба може бити ситна а и велика као човек, у зависности од тога како је ми доживимо. Бубашваба је једно дехуманизовано стање људског постојања. Оно на шта је Грегор помислио када се такав пробудио било је питање како ће тог дана отићи на посао. До тог тренутка он није имао значајне улоге, и био је прилично неприметан. У породици се подразумевало да он зарађује новац и плаћа рачуне, на послу као радник да не забушава. Преображај има једно дубоко значење. У Кафкином раду постоји симболика комунистичког веровања. Комунизам представља критику на капитализам и он истиче да на радника треба да се гледа као на човека. Комунизам се залаже за права радника и универзалне вредности, као и за обезбеђене егзистенцијалне потребе. Капитализам у потпуности то занемарује. Бубашваба може да се повеже са губљењем посла у капиталистичком друштву у коме су заступљени патријархални обрасци. Син више није у центру пажње као неко ко ће продужити породично име. Међутим, оно што је за Грегоровог оца значила промена јесте само срамота и каљање породичног имена.
*
Хладнокрвност породице у том тмурном тренутку приказана је на онај начин како газде гледају на своје раднике. Грегор Самса представља радника у својој породици. Ако не доноси новац, никоме није потребан. Испоставило се да је његова породица и те како способна за рад, али уз лагодан живот који им је пружао тада нису осећали потребу за радом. Ова приповетка, иако написана у прошлом веку, данас може представљати исте проблеме с којима се бори модерно друштво. Уз слободу речи радника увек ће доћи неки прокуриста да нам или дâ отказ или да нас врати на посао или да сами постанемо инсекти.
Кафка у својим делима говори о томе колико капитализам и модерна бирократија ускраћују човеку основне жеље за слободним животом. Претвара људе у машине и, ако би ико био спречен да поштује такав систем, било својом вољом или да се претвори у инсекта, сви га одстрањују од себе, па чак и његови најближи. Овде није приказана само Грегорова метаморфоза, већ метаморфоза целе породице. Породице, која је у свом члану, сину, видела само чисту корист. Особу која им је плаћала рачуне.
Ирена Димитријевић
Насловна фотографија: lithub.com