Mesec se nije pojavljivao već nekoliko meseci. Ljudi su bili zbunjeni. Bilo je dovoljno sunčeve svetlosti da obasja jednu stranu Meseca, ali Mesec je uporno imao dve tamne strane.
„Čemu ovo, Selena?”, pitao je ljutito Zevs. Munje se iznad Panteona nisu zaustavljale.
„Koliko vremena je prošlo, a Vi još niste probudili Endimiona. Tražila sam mu večnu mladost i Vi ste to ostvarili, svi znate da nisam htela da on padne u večni san.”
„Ja sam učinio ono što si tražila, a sada se vrati i pokaži ponovo Mesec.”
Selena je hitro otišla, a munje su pokušale da je prestignu. Nisu uspele.
Svetla strana Meseca se i dalje nije pojavljivala, a Selena se nije odazivala Zevsovim pozivima. On je poslao Atinu kod Endimiona, ali se Selena nije ni dole pojavljivala.
Ceo razgovor između Selene i Zevsa čula je boginja Hekate, boginja veštica i magije. Niko nije znao gde je Selena osim nje.
„Kao đavo ti zborim, Jer magiju mogu da stvorim, Nudim ti pomoć, A ti mi osvetli noć. Mesec mi za magiju treba, A tvom dragom mrvica hleba. Taj hleb kod Hada ispeci, Pa magičnu bajalicu reci. Potom hleb u vino utopi, Onda sa đavolom dogovor sklopi. U tom vinu će ostati mrva suva, Ti se potrudi da vodu veštica skuva. Dragog vodom tom ga utopi I svoje oči sklopi. Kada ih budeš otvorila, Videćeš šta je magija stvorila. Pokaži onda Meseca četvrt, Pa otputuj u Rajski vrt. Tamo će te čekati đavo ili smrt. Ako je đavo, dragog potraži, Da te šalje Hekate obavezno kaži. Onda će ti Lilit pokazati put, Pored Zevsovog hrama – od masline prut. Njime po srcu dragog da biješ, Moraš i crvene suze da liješ. Kad padnu tri suze, Magija će vratiti što Zevs uze.”
To joj je rekla Hekate istog trena kada je Selena otišla od Zevsa.
„Prihvatam ponudu, Hekate”, rekla je Selena.
„Onda znaš šta ti je činiti.”
Selena dopusti da se vidi zadnja četvrtina Meseca, a Hekate ni od čega stvori testo.
„Izvoli, idi kod Hada.”
„Hvala, Hekate.”
Zevs je primetio da je Mesec ponovo vidljiv, pa je mislio da se Selena dozvala pameti.
Selena ponovo zakloni Mesec i nekoliko sati kasnije našla se u brodu na reci Stiks.
„Hade! Hade!”
Had se pojavio iz plavog plamena. Sve je mirisalo na sumpor i leševe, a neuobičajena hladnoća ledila je krv u žilama. Seleninim stomakom prolazio je neki čudan jaz.
„Šta nam to Stiks donosi? Da li te je Zevs ubio?”
„Ne, nije, Hade. Došla sam da ti zatražim malo tvoje vatre.”
„Šteta”, reče Had sebi u bradu. „A zašto bih ti je dao?”
„Govoriću tvojim jezikom. Želim malo tvoje vatre da bih prkosila Zevsu.”
„To jeste dovoljno primamljivo, ali šta ti možeš meni ponuditi?”
„Nudim ti prvu trećinu tamne strane Meseca.”
„Onda, neka bude.”
„Ispeci ovaj hleb svojom vatrom.”
Had pristade i uze testo u svoje ruke. Iz dlanova ja navirivala vatra, a hleb je bio pečen već posle nekoliko sekundi.
„Hvala, Hade.”
Selena potom ode. Usput je ukrala bocu Dionisovog vina. Vino je nasipala u zlatnu posudu i tu stavila hleb. Ispričala je magične reči i čekala je da se ceo hleb razgradi. Pozvala je đavola sebi.
„Želim sa tobom pakt da sklopim.”
„O cemu je reč?”
„Želim da probudiš Endimiona iz večnog sna.”
„Šta ja dobijam zauzvrat?”
„Drugu trećinu tamne strane Meseca.”
„Prihvatam, ali to neće ići lako”, đavo iz vina izvadi mrvu hleba. „Treba ti pomoć moje veštice. Prvo ćeš dragom svom ovu mrvu u usta staviti, pa vodom što će ti veštica dati potopiti.”
Đavo onda nestade na trenutak i vrati se sa jednom dosta starijom ženom u crnom ogrtaču i sa špicastim šeširom na glavi.
„Veštice!”
„Da, gospodaru?”
„Uzmi puno vode, da može i čovek da se utopi. Baci magiju i neka ona okrene ključ. Zatim je prelij u zlatni pehar bez dna, pa je predaj Seleni.”
„Da, gospodaru.”
Veštica učini kako joj đavo reče i pehar predade Seleni.
„Hvala, veštice.”
Selena sa hlebom i peharom ode Endimionu. Kao mrtav je ležao u napuštenoj pećini. Ona mu je prišla i u usta mu stavila mrvu hleba. Zatim je otišla kod ulaza pećine i okrenula pehar naopačke. Za nekoliko minuta cela pećina bila je potopljena, a Selena je sve vreme imala sklopljene oči. Čula je kako voda bujicom izlazi iz pećine i onda je pogledala mesto na kome je ležao Endimion. Na tom mestu se pojavila crna zmija. Uzdizala se graciozno izbacivavši jezik na nekoliko sekundi.
„Idi sada u Rajski vrt, ali pazi da te niko ne primeti. Idi do mesta predaka tvog dragog, do mesta gde su sa životom počeli Adam i Eva”, rekla je zmija pomalo nerazgovetno.
Selena je opet pokazala svetlu stranu Meseca. Kada je Zevs video ponovo Mesec, mislio je da je Selena potpuno podlegla njegovim rečima. Ona je čekala noć da bi mesečina obasjala Rajski vrt i kako bi ona došla do njega neprimetno, u vidu mesečine.
Mesečina je doprela do drveta jabuke, gde ju je čekao i đavo.
„Hekate me šalje. Molim za Lilit da mi pokaže put.”
Đavo je sve vreme pored sebe imao prelepu ženu, demona noći i prvu Adamovu ženu, Lilit.
„Lilit, pomozi joj da ukrade grančicu maslinovog drveta. Zatim joj daj demonski blagoslov. A ti, Selena, tom grančicom udaraj u grudi Endimiona sve dok ne proliješ tri kapi krvi.”
Sledeće noći Selena i Lilit su se šunjale oko Zevsovog prvog hrama. Na sredini dvorišta stajalo je staro maslinovo drvo. Ljudi su bili svuda, a jedan sveštenik je spavao ispod drveta.
„Ne brini ništa, ja sam demon noći. Ti samo ponovo pokrij Mesec tamom, a ja ću to iskoristiti da ukradem grančicu.”
Selena učini da Mesec ne sija, a Lilit se utopi u noć. U jednom trenutku čulo se pucanje drveta, a u drugom je Lilit ponovo bila pored Selene.
„Vrati Mesec kakav je bio i idemo. Zevs će znati da smo bile ovde.”
„Hvala ti, Lilit. Tebi dajem treću trećinu tamne strane Meseca.”
I zaista, munje su letele nebom oko hrama. Zevs se pojavio u vidu slabašnog starca u hramu. Video je da je grana otkinuta, ali i dalje nije razumeo zašto. Niti je smatrao da je Selena umešana u to, jer kada je pogledao ka nebu, video je svetlu stranu Meseca.
Selena se vratila kod Endimiona. Udarala je grančicom po njegovim grudima. Čak je i zaplakala jer je čula Endimionove jecaje. Udarala je i plakala sve dok niz njegovu kožu nisu potekle tri kapi krvi.
Endimion je bio budan. Selena ga je poljubila i zagrlila. Pričali su, smejali se, a u senci iza njih nalazio se đavo.
Đavo je njih ostavio same i otišao kod Hada.
„Želim da sklopim dogovor sa tobom”, reče đavo Hadu.
„Šta želiš?”
„Želim tvoj deo tamne strane Meseca.”
„A šta ja dobijam zauzvrat?”
„Boginju Selenu u tvom kraljevstvu.”
„Pristajem.”
„Onda neka bude.”
Đavo onda ode i pozva Lilit. Razgovor između njih završio se za nekoliko minuta.
Noć je bila vedra, a Mesec je bio pun. Najlepši do tada, jer je Selena bila srećna sa Endimionom. Međutim, đavo iskoristi mračnu stranu zajedno sa Lilit i zameni mesta sa svetlom stranom. Zevs je bio besan kada je ugledao da se Mesec na nebu ne vidi.
Zevs po nebu pusti sve munje koje je imao da pronađu i ubiju Selenu. Selena i Endimion su bili u zagrljaju kada ih je munja pogodila. Zajedno su otišli rekom Stiks do Tartara.
„Nije li ljubav večna?”, nasmešila se boginja Afrodita.
Jovan Đorđević
Naslovna slika: Sebastijano Konka