Ne okreći se Ne okreći se za dečakom u invalidskim kolicima. Vidiš, oni pored nas mu se smeju. A u njemu je život. U njemu je volja. Ne u vama, koji hodate dignute glave. Ne okreći se za tim dečakom. Zaboleće te istina da ne umeš da živiš ovaj život. Zaboleće te istina da je u njegovim zarđalim točkićima više svetla i radosti nego u vašim koracima Zato se ne okreći nikada!
Koreni Gde ti je ušće, Sitnice? Gde božur pušta korene, ili možda negde duboko ispod nas izvireš. Gde su ti ožiljci, Lazare? Njima su ruke krvave. Njima su oči hladnije kad ti se ime spomene. Gde ti je krov, Gračanice? I krst što nebo dotiče, i pesma starih monaha što lije suze zbog tebe.
Otadžbina Ne daju ratnicima, da počivaju u miru, iako za otadžbinu svoj su dali vek. Ne daju deci da rastu u sreći. Kao da će zemlja krvariti zauvek. Ne daju cveću da nam miriše. Ni proleću da nam ko nekad sja. U srcu tuga za izgubljenim. U duši samo otadžbina i ja.
Posveta Posvetiću ovu pesmu tebi, stari moj. Jer si to zaslužio. Posvetiću ti sve stihove koje budem napisala. Jer ti si mi dao ove oči, ove ruke, ovo srce. Ti si zaslužio da ti se ispevaju sve pesme ovog sveta. Mene su učile knjige. Tebe život, stari moj. Tako lepo i tužno je znati da me gledaš odozgo. Tako prazno je, tvoje mesto, ovde među nama. Ti si mi posvetio život. Šta je moja pesma u poređenju sa tim?
Biografija:
Suzana Trifunović iz Jagodine piše poeziju više od decenije. Njen književni uzor je veliki književnik Meša Selimović, a otkrila nam je i zbog čega: Zbog njegovih romana i obožavam psihologiju, on je razgolitio čoveka kao biće i prikazao tajanstvene delove njegove duše; ta prodornost je neponovljiva u književnosti. Antički mudrac Sokrat je rekao: Progovori da vidim ko si. Ako pažljivo čitate njene pesme, otkrićete velikog rodoljuba, pisca koji (sa)oseća sa svojom otadžbinom. Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, poletna i mladalačka, ozbiljna i empatična.
