Без лимита представља младог песника из Ниша, Огњена Станковића, рођеног 4. 8. 1994. године, члана Књижевног клуба Филозофског факултета у Нишу. Иако ће ускоро мастерирати на смеру Комуникологија, на Филозофском факултету у Нишу, он је, пре свега, вечити путник и луталица у потрази за инспирацијом. Из његовог пера настале су бројне песме и афоризми, есеји и кратке приче, који су се трајно настанили у неколико збирки. Прозна дела овог младог писца објављена су у збирци Реч у мрежи, 2018. године. Међународна збирка песама Снови и сећања из 2018. чува четири љубавне песме Огњена Станковића. Последња Огњенова песма, под називом „Небески“, објављена је 2019. године у збирци Наше песме .
Успавано будан
Стварао сам те од жбуна будних,
У ноћи дозивао твоје име јеком лудим.
Клизила си раширених руку преко травнатих стаза,
Јурио сам да те загрлим путем жедних оаза.
Блаженим осмехом си се уцртала у снове јасне,
Измишљао сам те милим чаром виле красне.
Невидљиво си играла кроз боје тамне сене,
Лелујала си ме необуздано, светлошћу изазовне жене.
Будим се јутром непроспаваног сна,
А одмах се враћам у дубину најлепшег дна.
Остављаш ме појавом најсуровије зоре,
Не предајем се творећи сањиве горе.
Bиђење – поновно рођење
Из поре на њеном лицу сја башта раскошних сећања,
У очима јој чедни макадам – мотрим невиног срца кретања.
Под сенком платинастих власи испод које јој памет роси
Испустио сам светли конац – нит разума изгубио у њеној коси.
Због еха најпитомијих таласа над њеним недрима
усидрио сам се умилним челом тихим једрима.
Испруживши се на модром облаку ради спасења,
као јастук ми је радо поставила душу од сатена.
Стваралаштво Огњена Станковића представила нам је Јелена Јоцић, члан ККФИЛФАК-а