Марија је таленат за сликање показала већ у најмлађем узрасту. Линије које је као девојчица исцртавала по зидовима декиног стана најмање су личиле на жврљање; већ тада у њима се назирала вешта, талентована рука која линије уобличава у омиљене дечје мотиве цвећа и животиња. Прву изложбу слика имала је у основној школи. Данас је упознајемо у потпуно другачијем светлу – као уметницу која изображава невидљиво.
Историчари уметности издвајају икону као дело које не изображава само уметник, већ које настаје у садејству Духа светога. Какво је твоје виђење иконе?
Праву икону може да ради само онај ко је у вери духовно поткован, и само у том случају она има праву благодат.
Икона предаје невидљиву силу светлости лика који је на њој приказан. Коју своју икону издвајаш као посебну, најсјајнију, најблиставију?
За сваку икону сам посебно емотивно везана. Издвајам светитељку Свету Петку, а икону Покров Пресвете Богородице. Од детињства сам везана за Цркву Свете Петке у Кашевару, а Њу осећам као духовну мајку, која ме води кроз живот. Најсветлија икона коју издвајам је Покров Пресвете Богородице која се налази у Храму Светог Прокопија у Прокупљу.
Пред иконом се одиграва мистични сусрет. Можеш ли на нам откријеш бар делић мистичне атмосфере у којој настаје икона? Где изображаваш, којом молитвом почињеш свој рад, каква осећања прате исцртавање и осликавање иконе?
За изображавање иконе, иконописац мора бити стварно у вери, што значи да са пуно љубави, искрено и предано приступа Светим тајнама и пусти да га води Свети дух. Много зависи и коме је икона намењена, јер то даје додатну снагу мом раду.
У мом маленом атељеу увек се осећа мирис тамјана и чује се духовна музика. Имам свакодневне јутарње и вечерње молитве, а пре почетка изображавања иконе у тишини срца изговарам две најјаче молитве: Господе Исусе Христе, помилуј ме грешну и Богородице Дјево. Такође читам молитве и акатисте посвећене Свецу кога осликавам. То ме испуњава посебном радошћу, јер верујем да иконе имају благодатну моћ.
Које путеве су прешле твоје иконе? У којим храмовима, црквама и домовима су се настаниле?
Моје иконе и слике се налазе широм Србије и у иностранству, у домовима, одређеним установама и храмовима. Једна моја икона налази се у Клиничком центру у Београду, а више њих у дечјим болницама у Нишу и Прокупљу. У Манастиру Светог Ђорђа у Ајдановцу и Храму Успења Пресвете Богородице у Блацу такође се налази више мојих икона. Осликавала сам светитеље у иконостасима цркава Свете Петке у Јошаници, Светог Стефана Дечанског, Светог Стефана у Равнима. Издвајам икону у Цркви Светог Прокопија у Прокупљу, икону Василија Острошког у манастиру Светог Димитрија у Дивљанима и икону Свете Петке у Манастиру Свете Петке Изворске. Моје значајније слике налазе се и на Филолошком факултету у Новом Саду, а у Италији су настањене велика слика Сеоба Срба и Вишеградски мост.
Реци нам нешто о школи иконописања коју похађаш. Да ли будући иконописац бира школу, или учитељ бира њега?
Похађам школу иконописа уметничке радионице Свети краљ Милутин при Жичкој епархији. Мој професор је војни свештеник, јереј Владимир Благојевић из Крагујевца. У школи се полаже пријемни испит и тада професор бира своје ученике. Учење иконописа зависи од стрпљења, воље и жеље да се истраје до краја. Такође, изучавамо и теологију, где се и духовно јачамо.
Шта поручују твоја дела?
Моје иконе поручују да ће људе спасити љубав, смирење и доброта. Желела бих да онај ко их има, сваког дана, гледајући их у тишини, осети бар део онога што осећам док их стварам.
Биографија:
Марија Ђинђић је иконописац и сликар, а на првом месту мајка четворо деце. Детињство је провела у Блацу. Још у основној школи је открила своју велику љубав према сликарству, а поготово према иконопису. При сликању иконе осећа сваку пору на дасци дрвета, као и сваку линију и боју кроз које се пројављује лик светитеља. Свака икона коју стварам је посебна и не постоје две идентичне јер осећам духовност онога коме је икона намењена. Први мој учитељ у раном детињству био је стриц Саша Марковић. Након година самосталног усавршавања приступила сам школи иконописа при Жичкој епархији. Поред иконописа и сликарства, посвећена сам својој великој породици која ми је звезда водиља у свакој осликаној линији. До сада сам урадила велики број слика и икона – истиче Марија за часопис Без лимита.
