Антоан де Сент Егзипери, аутор једног од најчитанијих дела на свету „Мали принц”, рекао је да се „само срцем може заиста гледати. Оно што је суштински важно, невидљиво је оку”. Да су ове тврдње заиста тачне, као пример може послужити и музичко-сценски програм „Наше вече”, који већ више година заједно са врхунским музичарима изводи певач, фолклорац и један од најбољих српских глумаца Иван Босиљчић. Уочи Св. Трифуна, празника вина и љубави, овај програм је изведен и у препуној сали Центра за културу у Свилајнцу, а то је уједно био и повод да поразговарамо са глумцем.
Наше је само оно што другоме дарујемо
На сцени мрак, у публици тишина, јача неизвесност. Одједном, из мрака се чује само гитара и почињу стихови, а затим светло обасјава сцену, на њој су музичари, глумац, а у позадини кабаретски декор и песма „Оно све што знаш о мени” Арсена Дедића. Овако почиње програм „Наше вече”. Међутим, ово је само површно описивање, а права енергија не може се речима описати, то се, једноставно, мора доживети.
„Мени је било дивно, препун сам позитивне енергије. Драго ми је што смо сви оздравили мало вечерас од овог нашег тмурног времена. Не мора да буде тмурно, видите, можемо да га направимо лепим. Свако време има своју наду. Ја обавезно публици на почетку кажем да је наш задатак да за ових два сата колико смо у театру се сетимо да лепоте још увек има и да доброте још увек има, јер је Достојевски рекао да ће лепота спасити свет, тако да видим да су сви отишли озарени са том мишљу, јер стварно лепоте и наде има, само се треба сетити.”
Иван на сцени изводи стихове разних песника, често се чује Јесењин и Мика Антића, као и руска циганска музика, али и песме музичара севдалинки или Џипси Кингса. Публика је заједно са њим певала и „Пукни, зоро”. Глумца на сцени прате и врхунски музичари. Ту су члан Београдске филхармоније Александар Радуловић, члан хорског ансамбла Позоришта на Теразијама Биљана Пековић, као и двојица гитариста, Горан Ковачић и Зоран Стојановић, сарадник најпознатијих фадо музичара.
„Ово је трећа сезона конкретно са овим музичарима. Имао сам сличну једну форму која је 2009. имала премијеру и читаву деценију сам је изводио и једва сам се растао од тог програма и зато овде постоје неки сегменти те старе вечери, али је ово ново ’Наше вече’. Ретко убацујем нове песме јер се програм изводи као позоришна представа. Када буде време за једно две-три сезоне, имаћу потпуно нову представу, а ова ће отићи у архиву.”
Немања се враћа на мале екране
Публика је ту љубав и магију из представе „Наше вече” препознала и зато не чуди што је ова представа тражена широм Србије, али и иностранства. Међутим, Иван је поред позоришта успешан и у телевизијском и филмском стваралаштву. Открио нам је да се Немања, лик из серије „Ургентни центар”, враћа на мале екране, након што је отпутовао у иностранство.
„Очекујте око сто епизода, ускоро почиње емитовање. Иначе, то је дуго била нека мала тајна, да ће се мој доктор, педијатар Немања, вратити у Србију и то је и лично била моја жеља. Било ми је много жао када је било написано у сценарију да је то доктор који одлази у иностранство. Наравно, свим својим пријатељима докторима који су у иностранству посвећујем ову улогу и тај свој повратак у Србију.”
Пресек професионалне каријере
Поред нове сезоне једне од најгледанијих серија, у биоскопима ће ускоро бити премијера новог филма „Сеновити Медитеран”, који је за Ивана био веома изазован. Како каже, улога глумца Лазара је нешто што је чекао читаве своје професионалне каријере.
„’Сеновити Медитеран’ је прелеп филм који смо снимали у Грчкој на Санторинију. То је филм који сумњам да ће ми се икад више поновити. Толико прелепо и толико специфично да је вредело чекати, ево, 25 година колико се бавим глумом. Баш је то један пресек моје професионалне каријере. У овом филму ја играм, заправо, једног глумца, међутим, глумца који има погрешну представу о слободи. Та тема слободе ме стално прати кроз неке моје комаде. Имао сам представу ’Цигани лете у небо’, где главни јунак трага за слободом, па из угла ромске музике даје одговоре шта је слобода. С друге стране, овде је приказана слобода из угла једног уметника. Свако од нас заправо размишља шта је слобода. Морали би да дамо одговоре. Овај филм треба погледати јер даје један озбиљан одговор шта је то слобода, можда најлепши који сам икад чуо.”
Главна улога у руској серији
У једном периоду Иван није боравио у Србији јер је био ангажован на снимању новог серијала у Русији чија је премијера била недавно, а који говори о Ђакому Казанови, као ватиканском шпијуну на двору Катарине Велике. Серија је доживела велики успех, а емитује се на националној телевизији.
„У Русији смо добили одличне критике за ’Казанову’, премијера је била пре око три недеље. Надам се да ће ускоро бити приказано и код нас. Серијал нас води кроз историјски тачне догађаје. Казанова је, као ватикански шпијун, био послат у Русију на двор чувене Катарине Велике. У тим околностима сценаристи су измаштали један љубавни сусрет који ће Казанову учинити новим човеком. Иако је позната његова репутација љубавника, многи не знају да је Ђакомо био један од најобразованијих људи 18. века, преводилац ’Илијаде’ и, вероватно, коаутор на либрету за Моцартову оперу ’Дон Ђовани’. Његов живот је био толико раскошан да се не може поредити ни са ким другим у том историјском периоду. Надам се да ће серија врло брзо бити приказана и нашој публици.”
„Јорговани” ће одушевити публику
На филму чија се премијера тек очекује Босиљчић је поново, као у серијама по романима Мир-Јам, био партнер са једном од наших најбољих глумица Слободом Мићаловић.
„’Јорговани’ су један нови уметнички филм. Поново сам после дуже времена на филму партнер са мојом драгом Слободом Мићаловић на једном потпуно новом терену. То је филм младог редитеља Синише Цветића. Скоро је била премијера његовог филма ’Усековање’. ’Јорговани’ су филм о омиљеном глумачком пару који се растаје под теретом живота под на црвеном тепиху и под рефлекторима, што ће бити врло занимљиво публици.”
На крају овог разговора прође ми кроз главу један Гандијев цитат који осликава све оно што смо кроз овације и аплаузе током Иванове представе могло чути и осетити: „Љубав је најјача снага коју себи свет може представити, а истовремено и најскромнија.”
Разговарао: Марко Мирковић
Фото: Центар за културу Свилајнац