O zbirci priča Moja omiljena tetka Marije Lazarević (Leskovac: Prodesing, 2019)
Književnost za decu obiluje različitim književnim junacima – to mogu biti životinje, predmeti, bića koja su plod imaginacije… Specifičnost zbirke priča Marije Lazarević nalazi se u činjenici da je glavna junakinja teksta tetka, ali ne obična tetka.
Tetka Em je osoba sa invaliditetom koja sa svojim bratancem učestvuje u brojnim igricama koje čine detinjstvo zanimljivim i pomažu njegovom intelektualnom razvoju: njih dvoje se trkaju, prave kolaž i razgovaraju o važnim pitanjima.
Sagledavanje „drugačije tetke” dato je iz perspektive bratanca. Kao i svako dete, on želi da sazna sve o svetu u kom odrasta. Tetka mu pruža odgovore na sva pitanja, a zahvaljujući tim odgovorima, dečak odrasta neopterećen predrasudama.
Iako knjigu Moja omiljena tetka možemo odrediti kao zbirku kratkih priča, nju odlikuje međusobna povezanost priča. Kako čitalac upoznaje glavne junake – tetku Em i njenog bratanca – on zajedno sa bratancem uranja u glavnu temu zbirke. Od priče „Stoličica” koja predstavlja upoznavanje sa kolicima za osobe sa invaliditetom do poslednje priče „Zaključak” koja je pravo misaono poentiranje u kom su prikazane sve nedoumice koje muče „drugačije” i njihovu okolinu, čitalac zajedno sa bratancem uči o različitostima i međusobnoj toleranciji.
Univerzalnost ove knjige proizilazi iz priča u kojima čitalac ne mora da razmišlja o tetki kao o osobi koja nije kao mnoge druge osobe – u priči „Prva lekcija” tetka savetuje svog bratanca da bude oprezan u ponašanju i međuljudskim odnosima, jer može upasti u probleme ako se ponaša neodgovorno.
Iako su opisane brojne situacije u kojima se mogu naći osobe koje nisu u mogućnosti da slobodno odu gde god požele i uđu u bilo koji prostor, zbirku Moja omiljena tetka ne možemo okarakterisati kao didaktičnu. Brojne epizode obojene su humorom koji prestavlja sredstvo uz pomoć kog je moguće lakše usvojiti sve važne poruke knjige Marije Lazarević.
Knjiga je upotpunjena zanimljivim ilustracijama koje otelotvore gotovo svaku priču i još jednom pokažu tetku Em kao neizostavnog pratioca brojnih dečakovih avantura.
Zaključujemo da je tetka Em u zbirci Marije Lazarević prikazana kao osoba koja aktivno učestvuje ne samo u životu svog bratanca, već u životu uopšte. Na osnovu tog zaključka dolazimo do glavnog: knjiga Moja omiljena tetka ne mora nužno biti posvećena deci, već i odraslima kojima je neophodno da upoznaju ljude koji su svuda oko nas, a koji uz malu pomoć mogu biti ravnopravni građani.
Dušan Petrović