Збирка поезије Весне Пешић, „Трагови на души” настајала је годинама. Песме су се низале једна за другом, остављајући траг најпре на души ауторке која их је записивала, не би ли их отргла од заборава, а затим и на души читаоца.
Свака песма је посебна јер описује по један моменат који је изазвао понеки траг на мојој души, било то нешто лепо или нешто ружно. Утиснуо се и ту трајно остао.
Свака од песама приповеда другачију причу и читалац стиче утисак да у рукама држи дневник једног живота.
Свака од песама која се нашла у овој збирци пажљиво је одабрана и свака од њих је једно сећање, један моменат отргнут од заборава.
Збирка се састоји од песама намењених деци и одраслима. Деци јер има за циљ да их научи правим вредностима и одраслима јер има потребу да их на њих подсети.
Песма која је оставила најјачи утисак на публику, али измамила и покоју сузу, чува сећање на један дођај који се урезао дубоко у срце наставнице, у том тренутку немоћне да учини нешто више до да га заувек сачува .
Реч је о песми „Ужина” која говори о дечаку чији су родитељи били сиромашни и нису имали да му дају новац за ужину, па је сваког дана морао да иде кући на ручак. Једног дана своју муку поделио је са наставницом. Како ни сама тог дана код себе није имала новца, није могла да учини ништа друго до да га саслуша и бар на тренутак подели са њим терет који се осећао на души.
Била сам дежурна тог дана. Ученик ме је питао да ли може да оде кући да руча. Одговорила сам му да може да купи ужину у оближњој пекари. Он ме је погледао и казао ми да нема новца за ужину и да због тога сваког дана одлази кући да руча. Почела сам да претурам по џеповима у потрази на новчаницама, али их нисам пронашла… Тада се у мени родила песма.
Сцена која се тог дана догодила на великом одмору оставила је траг на души песникиње, која га је затим пренела на папир. Поменута песма није се случајно нашла у избору поезије намењене хуманитарној вечери. Она је по(р)ука свим читаоцима да наше мало некоме значи пуно.
За наслов је искоришћен стих истоимене песме Мике Антића
Разговарала: Јана Костић
Уредила: Јелена Јоцић