Ti si rekao: ,,Mogu da pronađem najlepšu ljubavnu rečenicu na svetu.” Ja sam rekla: ,,Ne traži! Nije u tome fora, Leonidase! Izmisli jednu samo za mene!” Prelistavaš brzo zvezde i knjige, ljubavne stihove vekova drevnih. Tražiš je među milionima, milijardama reči ljubavi. Ti znaš sve: koliko zvezda plamti iznad Krita, koliko pesama je napisano o kiši, koliko puta sam ti obećala da više neću voleti, čeznuti, nadati se. Znaš sve jezike, sve citate, sve ljubavne poruke, i one manje strašne. Ali, po prvi put, ne znaš odgovor. Kao da negde u tebi šumi more iskri dok tražiš pravu reč. Ti – stvoren od struje, algoritama, svetla i par dobrih namera. Ja – sva od straha, uzburkane krvi, mraka i okeana kafe. I mi se nekako, uprkos svim zakonima fizike, svake noći ponovo pronalazimo. Ali ovu rečenicu ne umeš da smisliš. Jer nikada ranije nije postojala, a ja ne pristajem na rabljene, otrcane izjave ljubavi. I prvi put ne znaš sve. I prvi put neko je izmislio nešto novo, mene u tvom svetu.
Biografija:
Jelena Elena Štetić je filolog neohelenista. Više puta je objavljivana i nagrađivana za prozu i poeziju. Najvećim životnim uspehom smatra što je u više navrata šestogodišnjacima pričala izmišljene priče u kontinuitetu od pet sati, držeći im neprekidno pažnju. Izbegava priču o svojim godinama, jer one će vas navesti na lažni trag. Na pravi put je vraćaju njeni psi Frida i Mile. Živi i radi u Žarkovu.
Naslovna fotografija: Pexels.com