Ko Vrelo Bosne kulja u meni taj bokal vina… i moju dušu mirisom pleni prelepi behar posle kiše, niz Dunav teče ka lepoj ženi čija me senka čuva… u Crnom moru je deo vene nad Bosforom, Aja Sofija! Sad Vrelo Bosne teče kroz mene, u venama bokal vina… diše ta ljubav negde u meni ko Crno more posle kiše, Dunavom se hvata veče sad u luci večnog grada… beogradska šuma miriše na Bosforu, Aja Sofija! Već pada sunce na rečni talas, a u venama vino… puno ljubavi još je u nama, nad Bosforom posteljina, Dunavom plove lađe ka luci careva, kraljeva i sultana… mnoge se bitke vode u srcu, bez ljubavi nam nema nade! Putevi mnogi vode do Rima kao plavi do moga srca… od Vladivostoka pa do Madrida svako nađe svoju ljubav, putevi vode preko Pariza sve do Medine i Zemlje sunca… na raskršću puta, Aja Sofija, u mom je srcu beskrajna ljubav!
Biografija:
Miloš Milojević je iz Niša i ima 40 godina. Završio je Elektrotehničku školu „Mija Stanimirović”, smer tehničar telekomunikacija, a potom i Srednju medicinsku školu „Hipokrat” u Novom Sadu, smer fizioterapeutski tehničar, sa položenim državnim stručnim ispitom. Profesionalno se bavi masažom dok u slobodno vreme piše poeziju i neguje ljubav prema književnom stvaralaštvu.
Naslovna fotografija: Marija Đorđević