Геометрија блискости Не тражим те у еху случајних пролазника, нити у прашини старих, прочитаних књига, ти си језгро око којег мој свет зрачи, ослобођен тежине свих туђих брига. Твој глас је као злато изливено у пукотину, што спаја моје поломљене делове у једно, ово није страст што пламне у тами, већ спокој што сваки трен чини вредним. Ми смо две тачке у бескрајном, белом простору, које једним погледом исцртају савршену линију, љубав није стаза, већ невидљиви мост, саздан од стрпљења и најфиније тишине. Као корен што се дубоко под земљом плете, не тражећи пажњу ни сунчев сјај, твоје присуство кроз мој крвоток шета, као почетак што не познаје свој крај. Ти си мој ритам у хаосу града, префињен додир што укроти сваку мисао, у овом тихом плесу ја налазим пад и лет ка висини – у твојој души.
Биографија:
Моника Стојанова је књижевница и научница из Скопља. Докторирала је на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, на студијском програму прехрамбене технологије.
Ауторка је збирке приповедака Игра, чежња, истина и романа Корак до разума, Божанско у себи, Плес живота и Плесајући у тишини Ауторка је сонетног венца и збирке сонета Додир времена (објављене на македонском и српском језику), као и македонско-српске поетске збирке Бисерна фантазија.
Учествовала је на бројним међународним фестивалима поезије, а добитница је више међународних поетских награда и признања. Њена поезија превођена је на српски, енглески, руски и италијански језик.
Насловна фотографија: Nathan Dumlao, Unsplash