Постоје места на која нисте крочили, кроз њих ће вас најбоље водити писана реч – право у одаје вере и љубави. Гомионица, сестра Крупе и Крке, бедем православља, остала нам је у аманет, да је сачувамо за млађе генерације, за нове векове.
„Прича о манастиру Гомионица” стигла је у право време на полице дечјих соба, јер никада нам, чини се, као сада није било потребно оволико вере и упознавања са коренима – сматрају они који су причу о овој светињи чули и спознали.
„Нема никакве сумње да су оваква издања потребна и корисна. Основни појмови и знања из вјере или историје у књигама попут ове прилагођени су најмлађима како би у њима пробудили љубав и знатижељу”, објашњава Берислав Благојевић из Народне библиотеке Републике Српске.
Кроз илустрације и текстове, дело намењено најмлађима говори о настанку манастира и његовом значају, од првих писаних трагова из 16. века до данас.
„Поред аутора, архимандрита Платона (Јовића), веома важну улогу имао је и иконописац Синиша Дамјановић, с обзиром на то да његове илустрације надопуњују текст или га додатно појашњавају. Аутор се и у предговору обраћа малим читаоцима, јасно одређујући циљну групу”, прича саговорник.
Архимандрит Платон даровао је будућем нараштају слику вере и историје, испричану језиком деце, јер смо ми сви на крају деца Божија – и тиме остварио саму замисао.
„Реакције су заиста позитивне, од првог представљања књиге до данас. Издање се тражи, било је запажено и на сајамским промоцијама у Београду и Бањалуци. Пошто је издање првенствено намијењено најмлађим читаоцима, управо до њих је и највише допрло”, каже Благојевић.
Бисер Змијања можда је тренутно у рукама неког новог Петра Кочића у чијим ћемо делима уживати у будућности – јер будућност и припада деци. До тог тренутка, дивићемо се делима попут ,,Приче о манастиру Гомионица” која је до читалаца дошла захваљујући Народној библиотеци Републике Српске и суиздавачу манастиру Ступље.
Ауторка: Сузана Трифуновић
Фото: Народна библиотека Републике Српске