Аница Добра, једна од најбољих српских глумица, недавно је добила награду за животно дело која носи име великана српског глумишта „Павла Вуисића”. Признање додељује Удружење филмских глумаца Србије. У образложењу стоји да је њен допринос југословенској, српској и светској кинематографији немерљив, као и да деценијама својим улогама, појавом, шармом, емотивношћу, духовитошћу и особеним талентом поставља стандарде и оставља уметничке трагове, који су дела која препознају и они који долазе након нас. Са Аницом смо разговарали у Свилајнцу на једном од бројних извођења представе „Седам сати сунчеве светлости”. О представи, свом раду, али и о томе како данас види култни филм „Сабирни центар” говори за часопис „Без лимита”.
Вечита тема – „Сабирни центар”
Одмах по дебитовању у краткометражном филму „Пера панкер” 1985. и добијања Златне арене на фестивалу у Пули за филм „Већ виђено”, знало се да ће још један бисер из славне генерације Предрага Бајчетића засијати невероватним сјајем. Од дипломирања на Факултету драмских уметности до данас Аница је остварила бројне улоге у многим култним филмовима попут „Црног бомбардера”, „Балкан експреса”, „Клопке”, затим у популарним телевизијским серијама, као и у позоришту у Атељеу 212, Југословенском драмском и Звездара театру, а за рад и улоге у позоришту више пута је награђивана највећим признањима. Од култног филма „Сабирни центар” у коме је одиграла улогу Милице прошло је више од 30 година, али овај филм и даље заокупља пажњу публике.
„Нисам дуго погледала овај филм. Понекад чујем песму Цвета трешња коју је Зоран Симјановић написао баш за мене, јер сам тада имала тај високи сопран и могла сам да је отпевам. Знате како се каже, од доброг сценарија може да настане и добар и лош филм, од лошег сценарија може да настане само лош филм. Ми смо имали предложак Душка Ковачевића који је био савршен и то што се тај филм приказује већ 30 година у репризама, мислим да прича само за себе. Говори нам много о филму, о глумцима, о драматургији, о сензибилитету и о некој вечитој теми која нас стално прати”.

„Морамо да оставимо бољи свет иза себе”
Иако је један део свог живота провела у Немачкој и остварила бројне улоге у њиховим филмовима, готово да данас нема ниједне српске серије или филма у коме неку од улога не тумачи ова глумица. Активна је и у позоришту, тренутно путује са ансамблом из представе „Седам сати сунчеве светлости”. Реч је о представи која говори о једној важној теми, о раку дојке, томе шта све доводи до болести и начину на који главни лик који тумачи долази до излечења. Представа је рађена по тексту Милене Деполо, а у режији Ђурђе Тешић.
„Овде је реч о тежој теми која је испричана на мало духовитији начин, просто да би она могла тако да се прогута. И да би можда могла некога да освести, да би можда помогла некоме да помисли или да размисли где су приоритети у животу и шта је оно што је најбитније. Мора се рећи да је овај комад заснован на истинитим причама, не једне особе, већ више особа и то је онда уклопљено у једну особу – у лик Сање који тумачим. Тако да је све што је овде наведено, све подједнако важно за излечење. Такође, видимо и шта доводи до болести, не само оно што доводи до излечења. На крају крајева, долазимо на овај свет због љубави и треба такви и да га напустимо, да оставимо иза себе бољи свет него што смо га затекли, а тешка болест је можда некоме и нека јако добра лекција у ком правцу треба да иде његов живот.

„Нас нема без публике”
Свуда широм Србије где је име Анице Добре сале су пуне, а публика увек излази срећна и задовољна. Тако је било и у Свилајнцу – представа је била распродата брзо по објављивању гостовања, а публика је поставку у драмском делу коју чине Мирјана Карановић, Аница Добра, Мина Совтић и Бојан Димитријевић наградила овацијама и вишеминутним аплаузом.
„Ово нам је било прво извођење након паузе и баш у Свилајнцу. Одличне реакције публике, ако је по томе мерити ову сезону, онда ја немам чега да се плашим, онда ми идемо узлазном линијом и то ми је много драго, зато што нас нема без публике. Видите да ми сви волимо ову представу, да се волимо међусобно на сцени и такву љубав коју смо примили данас од публике. Искрено, ја се зато бавим овим послом, због реакција попут ових које сам доживела вечерас у Свилајнцу, хвала публици од срца”.
Аница наставља да плени својом појавом и глумачким даром и кроз друга филмска и телевизијска остварења, носећи поносно печат Богиње Талије док корача утабаним стазама великана, између осталог и легендарног Паје Вуисића, чију је награду недавно добила.

Разговарао: Марко Мирковић
Фото: Центар за културу Свилајнац