Листајући часопис „Млада култура“, из педесетих година прошлог века, наишли смо на занимљив прилог: „Којих десет дела послератне југословенске књижевности сматрате најбољим?“. Из данашње перспективе, ово је честа рубрика разних новина. Међутим, ретко имамо прилику да прочитамо шта су наши познати писци давних 50-их година сматрали вредним читања.
На наслов–питање, Бранко Ћопић одговорио је следеће:
- На Дрини ћуприја – Иво Андрић
- Травничка хроника – Иво Андрић
- Проклета авлија – Иво Андрић
- Свадба – Михајло Лалић
- Руке – Ранко Маринковић
- Приповетке Владана Деснице
- Бихорци – Ћамил Сијарић
- Далеко је сунце – Добрица Ћосић
- Песма – Оскар Давичо
- Срећа и хљеб – Цирил Космач
Ћопић је додао и напомену: „Поезији би требало дати још десет мјеста, јер се заиста може наћи десет врло добрих збирки пјесама и због тога наводимо само прозу.“
Да ли се и у којој мери укус читалачке публике до данас изменио, након више од пола века? И које су то, по Ћопићевом мишљењу, вредне збирке песама из 50-их година прошлог века? Ова питања остављамо вама за размишљање и процену…
Ако и ви уживате у листању старих часописа, нудимо вам целу страницу ове рубрике, а на њој можете наћи предлоге Александра Вуча, Милоша И. Бандића, Риста Тошовића, Маријана Јурковића.
Ваш ККФИЛФАК.
