Дводневни фестивал посвећен стваралаштву младих – „Уметнички калеидоскоп” отворен је изложбом ликовних и фотографских радова. Фестивал се организује у просторијама Књижевно-меморијалне поставке Сремац/Миљковић и ове годинепосвећен је управо њима.
„Уметнички калеидоскоп” у Нишу постао је традиција, те се овај догађај организује већ трећу годину.
„Приметили смо да је заинтересованост велика и да сваке године виђамо нове људе. Значи да, ипак, на овај начин долазимо и до нових људи, али и да млади људи остају итекако заитересовани за нове и различите врсте уметности”, казао је Јован Ђорђевић, један од организатора.
„Уметнички калеидоскоп” окупља младе неафирмисане уметнике из области сликарства, књижевности, фотографије, глуме итд., са циљем њихове промоције и веће видљивости.
„Овај догађај истиче важност међусобне подршке и подстиче нас да заједно превазиђемо изазове стваралаштва. Сам „принц поезије”Бранко Миљковић каже да је ’поезија истина у изванредности’, што нас мотивише да истражујемо сопствене унутрашње светове и заједно растемо, доприносећи афирмацији културе, преко потребне граду. ’Уметнички калеидоскоп’ није само догађај, већ и место где се идеје претварају у колективно искуство. Свака боја нашег израза део је шире слике, често магичне. Као у калеидоскопу”, рекла је Јована Бајагић, песникиња која је публици представила дела из своје прве збирке „Муве”.
Овогодишњи пројекат посвећен је Стевану Сремцу и Бранку Миљковићу, те је тако првог дана одржана трибина „Традиционално и модерно код Сремца”, као и стручно вођење кроз поставку. Други дан Калеидоскопа посвећен је „принцу поезије”, а у његову част је одржан песнички маратон и разговор о заоставштини овог великана.
„Сремац и Миљковић важни су не само за младе људе већ и за оне старије, због тога што су то два књижевна имена која су битна за целокупну нашу историју књижевности. Код Сремца ће се касније показати да је присутан и кроз кинематографију и да је на тај начин његово дело актуелизовано и представљено и омладини. Кад је у питању Бранко Миљковић, његов утицај и присуство огледа се из тог новог приступа у поезији, односно поштовања нове форме тада, а која је итекако значајна и присутна у данашњим песничким круговима”, објашњава Ђорђевић.
Организатори фестивала су студенти србистике Филозофског факултета у Нишу, чланови уредништва електронских часописа „Клише” и „Без Лимита”.
Пише: Марија Тодоровић
Фото: Маја Аћимовић/Без лимита