ZVUK (pesma je nastala na osnovu istoimene kratke priče Davida Albaharija) Šta ćeš uvek, dragi, čuti? Tminu dele tačni trzaji dragog tona dok kao na tacni trepti misao ona zvuci dragi kraćim staju jedan, drugi to nestaju nastaje daljina postaje tišina. Večno tihi korak smrti.
PUTNIK Od onih sam nigde rođenih sin plemena crnog kofera. Od onih sam strahom vođenih vazda tražim strelicu smera. Od strašne me gladi goni strah, ali još od lepog gubim dah. Putem teška baulja magla te ne vidim dalje od hvata. Putem srce mi čežnja stegla tamnica mu remenje sata. Putem vri krv predaka vruća, na toj stazi pravac bespuća. Ka šumama me vode pete gordim, tamnim, Teutoburškim. Ka drveću što šibljem prete grizu meso gvožđem damaskim. Ka plodu što mu nije mana biti dete prokletih grana. Ne ostajem u mestu dugo, ne vežu me sudbine niti. Ne prihvatam sem puta drugo, jedno ćemo zauvek biti. Ne postoji za me lepši dan nego kad me prati svod zvezdan.
Lešina Purpurni pokrov spremite suđaje sveta kraljica, leš je sada bledi. Gospodarica ludaka tuđa je, možda bih plako, al’ šta to sad vredi? Umrla nije baš ovoga časa, već pre toliko osunčanih leta da trulog mesa osta samo masa. Zgasnuše svetla vasceloga sveta. Gospodo, vi ste igrali na grobu, cerili svoje krvožedne zube. Odnela kuga prokletu gnusobu! Istrulele ti, gospo, skute ljube grešnici oni najveći od sviju, kukavice što od noža se skriju.
Proleće Jošte ću mnogo priča stvoriti lepota radi mnogih boriti, ali pogleda tvoga će sjaji ostaće večno moji očaji. Gledao sam te golu pod suncem ta bela nedra sa mojim srcem zaleć te nagu, razumeh Lorku neobuzdanu začuh četvroku Od kuge ko da si obolela, a kako si me nekad volela. Mori me glad bez dodira nežnih mekanih poput pahulja snežnih. Pokorit neću rata virove pobede su sve moje pirove Čujem ih, laju, demonski hrti zelenooka, vreme je smrti.
Biografija:
Veljko Milanović (9. 6. 2001) je maturant jagodinske gimnazije Svetozar Marković. Piše od svoje trinaeste godine. Pored pesama napisao je i nekoliko kraćih dramskih tekstova. Veliki je ljubitelj Šekspira i Puškina. Osim pisanja amaterski se bavi i glumom. Poezija je njegov beg od realnosti. Voli za sebe da kaže da je romantičar.
