U mnogim kulturama širom sveta detelina sa četiri lista simbolizuje sreću, dok se u hrišćanstvu povezuje sa četiri vrline: ljubavlju, verom, nadom i pravednošću – vrlinama koje krase Mariju Grujić, Nišlijku, koja ih godinama pažljivo sakuplja.
Prvu detelinu sa četiri lista pronašla je sasvim slučajno, u trenutku kada joj je, kako sama kaže, sreća bila najpotrebnija. Od tada, vođena željom da radost prenese drugima, nastavila je da traga za njima i poklanja ono što se ne može kupiti – nadu.
Prvu detelinu sa četiri lista sam pre osam godina našla u parku preko puta firme u kojoj sam radila. Taj dan mi je bio nekako težak, bila sam baš umorna i potištena. Kada sam videla detelinu sa četiri lista, kao da je sav moj umor nestao. Pojavio se osmeh, a čak mi se i hod ubrzao od sreće. Možda je to znak da neka lepa energija kruži oko mene? Nizala su se pitanja u mojoj glavi. Došla sam kući i stavila je u knjigu, čekajući odgovore, priseća se Marija.
Upravo taj susret postao je prekretnica, odlučila je da sreću ne zadrži samo za sebe, već da je deli s drugima. Od tada neumorno traga za detelinama sa četiri lista, verujući da svaka može doneti radost i dobru sreću onome kome je namenjena.
Deteline sam pronalazila jednostavno svuda gde god sam pošla. Tvrđava, Čair, Somborski bulevar, za svaki Prvi maj na Bubnju obavezno pronađem po jednu detelinu. Najviše detelina pronašla sam pre skoro tri godine kada sam morala da ležim usled rizične trudnoće. Ovo, inače, ne preporučujem trudnicama, ali mene je tako teralo. Zato se verovatno i kaže „drugo stanje”. Odlučila sam da prošetam tada i u prvoj šetnji pronašla sam tridesetak detelina. To je meni bilo čudo. Šetnju nijedan dan nisam htela da preskočim, jer kući sam se vraćala uvek sa buketićem detelina. Usput sam poklanjala nasumično slučajnim prolaznicima u želji da se obraduju i da i njima donesu sreću, priča sagovornica.
Marijina kolekcija nije samo skup biljaka – ona je svojevrsni most između kulture i običaja, simbol nade i zajedništva, sa željom da donese sreću svima koji je prepoznaju.
Sreća je veća samo kada se podeli. Sve ono čega ne možeš da se odrekneš znači da te poseduje, ističe. Zato joj je želja da njene deteline obraduju one kojima je pomoć najpotrebnija – mališane koji se bore sa opasnim bolestima.
Shvatila sam da ove deteline koje svaki dan ljubomorno gledam i čuvam, u stvari, treba da pokrenu volju i želju da idu dalje i da donesu barem malo olakšanja i sreće udruženjima za pomoć bolesnoj deci, koji nesebično rade svoj posao. Sebičnost je najveća bolest duše, zaključuje ona.
Svi oni koji žele da donesu sreću nekome mogu da se jave Mariji, otkupe njenu kolekciju i tako možda preokrenu nečiju sudbinu.
Priredila: Jelena Jocić