Раскрсница Освануло јутро, данас врло љуто. Набацило на лице два сива облака, опет не проговара, лије кишу да емоције отера. Непозната улица, без светла, чека се одлука права, да ли кренути десно или лево? Срце не проговара. Храброст се плаши да у посету дође, из ћошка шапуће: „Крени, можда ти за руком пође!” Ризик или страх? Борба је непрестана. Хиљаду питања и велики упитник, покушај, нећеш постати губитник. Семафори су покварени. Да ли да се зауставим или за полазак спремим? Шта ако одем тамо где не припадам? Шта ако ме знаци на погрешно место воде? Шта ако ме заувек одвоје од независности и слободе? Узми тај сан што се у души скрио, jедног дана биће ти баш мило. Он је данас стварност. Не сањаш, баш тај сан је твоја реалност. Престала је олуја, нема више кише, сада сија сунце.
Песма је оригинално објављена у часопису за културу и умјетност „Неказано”, број 15 из 2025. године.

Позив на ризик Освануо је нови дан. И то је сасвим довољно, Довољно за радост, а не очај, Освануо је нови дан, То је довољан разлог да не заборавиш тај сан. Не сија увек сунце. Не сија ни данас, то је тачно, Али да стигнеш до успеха треба ти тако мало. Не стагнирај, него ради, Тада ће твоје латице цветати. Одједном је облачно. Сиви облак само што сузу не пусти. Али стани, препрека је ту да те врати, Да се преиспиташ и размислиш, А онда одважно круну себи ставиш. Зато, затвори очи, преживи олују, Па ћеш сваки дан гледати шарену дугу. Ипак, одлучујеш се да кренеш. Али, наравно, кривим путем скренеш. Ту је семафор, да те врати. Ево га црвено, стани. Замисли, питај срце, Глави је доста претеране буке. Замисли себе кад све снове оствариш, а онда се у прошлост вратиш, и схватиш да је све имало смисла, да је свака кап кише у односу на сунце ништа. Сасвим је нормално да некад буде мало хладно, Да ти срце зебе, а глава заборави да дише, Али баш ти дани су разрада целе приче, Да би закључак срећан био, Увод мора мало да заболи. Као и у свакој бајци. А да би твој живот бајка био, Немој да престанеш да се бориш За тај сан који си годинама снио. Ево га зелено на семафору. Немој да стојиш, крени, Преузми ризик, јер тада ћеш сигурно бити победник. Знај, победници се боре, они у месту не стоје. Они су храбри, они су губитници, Туговали су и очајавали, Али су ризик преузели. И такви су, несавршени, али су победници.
Ивона Бојовић
Насловна фотографија: Unsplash
Ивона Бојовић је рођена 9.11.2006. године у Пријепољу. Писањем се бави од основне школе, учесница је многобројних литерарних конкурса и чланица књижевног клуба. Поред писања ужива у плесу, учењу страних језика и бројним другим хобијима.
